Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА NAJDEPRESIVNIJI LJUDI STVARAJU GENIJALNA DELA

NAJDEPRESIVNIJI LJUDI STVARAJU GENIJALNA DELA

by pera

Život nije opasan, ali akumulirani stres jeste. Psihoterapija je tu da pomogne onima koji ne mogu da izađu iz začaranog kruga; kod mnogih se poseže i za lekovima, ali postoji i pristup poznat kao art terapija.

Terapija umetnošću: Kako pretvoriti anksioznost u kreativnost

Jedna stara reklama za dezodorans propagirala je drevnu mudrost: “Ako niste pomalo nervozni, onda kao da niste živi.” Kada to kažete anksioznim ljudima, možda i izazovete bes kod njih. Uglavnom, ovako će tiho patiti u sebi i manifestovati sve brigom, pa i pitanjem da li zaista žive. “Anksioznost” je reč koju danas koristimo vrlo često i vrlo “odokativno”, ne znajući šta to znači.

Ali nekada i “obična” trema ume da bude i te kako benigna, dok stanje uznemirenosti, uplašenosti i straha da će se dogoditi nešto strašno, uz unutrašnji nemir i napetost tela, u šta spada anksioznost, ume i te kako da parališe. Te sitne anksioznosti koje mogu da postanu i velike, počev od ispita, razgovora za posao, briga oko novca, ili čudne buke koju ispušta vaš automobil, sve to odvlači pažnju i koncentraciju.

Neizvesnost ubija. A vi ste bledi, oči vam se crvene od piljenja u kompjuter, od lošeg sna, i patetično gledate u ekran, nadajući se da će se inspiracija vratiti, ispijajući još jednu šoljicu kafe i daveći se u parčetu čizkejka koji nikako ne biste smeli da pojedete. U glavi vam se mota hiljadu nekih misli, ali najglasnija je: ti si netalentovan i neuspešan.

Ugojićeš se i bićeš debeo. Niko te neće. Život je okončan. S druge strane, osećaj stalne opasnosti i napetosti nervnog sistema do pucanja, kod nekih ljudi se lako aktivira i parališe ih. Kako kažu psihoterapeuti, život nije opasan, ali akumulirani stres jeste. Psihoterapija je tu da pomogne onima koji ne mogu da izađu iz začaranog kruga; kod mnogih se poseže i za lekovima, ali postoji i pristup poznat kao art terapija. Biti anksiozan nije nešto što bi trebalo da bude tretirano kao sramota jer su mnogi kreativni, čak genijalni umovi nosili breme teške uznemirenosti sa sobom. Ali njih to nije sprečilo da postanu veliki. Najveći broj studija pronašao je vezu negativnog razmišljanja i anksioznosti sa kreativnošću.

To kod nekih ljudi dođe kao dve strane istog novčića i smatra se da je među kreativcima, tj. umetnicima najviše anksioznih. To je paradoks – da art terapija leči, a da su umetnici anksiozni. Ali te misli u nama mogu da budu kao “goniči” koji čine da se osećamo jadno i paralisano i ogromna je razlika između stvaranja sa ciljem uspeha i stvaranja sa ciljem izlečenja. Studije pokazuju da ljudi često ne umeju da verbalizuju svoje probleme iako ih oni opsedaju. Šta da uradite s tolikim nivoom anksioznosti? Iskoristite je, kažu stručnjaci. Za mentalno zdravlje, terapija umetnosti i te kako radi. Ona se više oslanja na iskustva nego na istraživanja. Istraživanje koje su sproveli Suzanne Haeyen, Susan van Hooren i Giel Hutschemaekers (2015) imalo je cilj da otkrije kako terapija umetnosti deluje na našu psihologiju.

Kako to kad zagaze u sferu, ljudi sa poremećajima ličnosti osećaju napredak u procesu oporavka. Tada je art terapija pokazala da može i više od toga. Kako terapija umetnošću pomaže? Prva stvar je: percepcijom i samopercepcijom. Upravo taj način izražavanja pomaže ljudima da se fokusiraju na sadašnji trenutak, da prepoznaju emocionalne odgovore i vezu između emocija i reakcije tela. Iako su se na početku često osećali gore, pacijenti su uglavnom govorili da je to bio prvi korak u prepoznavanju emocija i početna tačka za kasnije usmeravanje u terapiji. Art terapija pomaže tako što se osoba izražava kroz iskustvo u umetnosti i time jača identitet i sliku o sebi.

Kroz izražavanje u umetnosti, ljudi uče da kontrolišu emocionalne reakcije, a često i pronalaze drugačije načine da izađu na kraj sa teškim osećanjima. Na kraju, dolazi do promene u ponašanju. Mnogi u pomenutoj studiji potvrdili su da su kroz izražavanje u umetnosti naučili da menjaju svoje uobičajene odgovore na stres. I dalje je teško objasniti kako to funkcioniše, ali pretpostavlja se da je u pitanju povezanost sa donošenjem odluka šta i kako uraditi u umetnosti. Kod terapije kreativnošću, komunikacija nije verbalna, ali mnogo govori. Nekada je ona ključna u pomoći onima koji ne mogu da izraze ono što osećaju, ali im olakšava i čuva mentalno zdravlje.

Art terapija objedinjuje sva psihološka znanja i tehnike sa vizuelnom umetnošću i na jedinstven način pomaže ljudima, popravljajući psihološko zdravlje, kognitivne sposobnosti i senzomotorne funkcije. Često se koristi da bi se razrešio nečiji konflikt ili problem, da se razviju veštine, promeni ponašanje i redukuje stres, poveća samopouzdanje i samosvesnost, i dostigne dublji nivo shvatanja onoga što nam se događa. Psiholozi kažu da osećanja koja nas muče i te kako mogu da budu pretočena u umetnost. Recimo, postoji uverenje da su najbolji pisci oni koji su svoju bol umeli da pretoče u reči ili da je pripišu nekom od junaka. Slično je i sa slikarima, vajarima…

Njih patnja nije sprečavala da rade. Kada je umetnost izvor stresa za umetnika, onda mu stručnjaci savetuju da ne treba žuriti. Najvažnije je ne razmišljati o nagradi ili o tome kako će nešto ispasti dobro ili loše. Nekad kreativnost zahteva više od toga da radite naporno, tačnije, ne više, nego drugačije. Nekad to znači verovati da ćete od svega što se dogodi, pa čak i kad vam život pošalje limun, napraviti šampanjac.

Nekad je kreativan rad u stvari rad na veri. Može se iz najdublje patnje otkriti najveća kreativnost. Tako se oslobađa strah od stvaranja, koji često nazivamo blokadom inspiracije, od izbegavanja ili poricanja. Sve je to u ljudskoj prirodi. Realna kreativnost nije moguća bez anksioznosti, smatra Rolo Mej, psihijatar, ali to je, kako kaže, neka vrsta “pristupne takse” u životu umetnika. Za one koji imaju hrabrosti da prevaziđu sopstvene strahove i da stvaraju, nagrada može da bude neverovatna.

Na primer, Vudi Alen, Alfred Hičkok, Stiven King, Džejms L. Bruks, En Rajs i Filip Rut, Ričard Prajor i Dajana Arbus. Oni su profitirali kad su uložili u kreativnost. Zato treba verovati sebi. Vi ste sve ono što imate i to su dobre vesti, jer to je sasvim – dovoljno.

nedeljnik.rs