Почетна Интервју Malagurski: Ako pustim film na Kosovu, uhapsiće me!

Malagurski: Ako pustim film na Kosovu, uhapsiće me!

by pera

Boris Malagurski, ponovo se našao u žiži javnosti nakon što je počeo rad na svom najnovijem projektu – filmu pod nazivom “Kosovo: Momenat u civilizaciji”. 

Mladi reditelj, poslednjih dana, glavna je tema u Srbiji. I to sa dobrim razlogom. Nakon prikazivanja trejlera ovog fima koji govori o Uneskovoj baštini u Srbiji, ali i podatku da je od 1999. godine do danas preko 150 srpskih manastira i crkava uništeno od ruke albanskih ekstremista, albanski mediji počeli su da pišu da na ovaj način Srbi propagiraju mržnju.

Malagurski je počeo da dobija pretnje smrću. U intervjuu za Espreso, on nam otkriva kako se nosi sa svakodnevnim zastrašivanjima, o čemu govori njegov novi film, šta misli o Albancima ali i o Srbima, zašto je izabrao baš ovu temu…

Nakon filma “Težina lanaca”, a onda i drugog dela, filmova koji su podigli veliku prašinu u našoj zemlji, ti sada radiš na novom projektu.

– Tako je. Radimo na filmu o Unesko baštini Srbije na Kosovu i Metohiji. Film će se zvati “Kosovo: Momenat u civilizaciji” i on je već snimljen. Voditelj filma i narator, Stefan Popović (čuveni australijski voditelj), scenarista filma – mladi diplomirani teolog Miloš Ninković i direktor fotografije Mladen Janković i ja, otišli smo dole,snimili manastire i predstavili jednu jako zanimljivu priču.

– Želeli smo da ispričamo jednu ljudsku priču o odrastanju, Stefan Popović i njegovo detinjstvo provedeno na Kosovu, i da predstavimo sve te manastire koji su obeležili njegovo odrastanje, da pokažemo da to nisu samo obične građevine koje samo stoje dole, već su to živi spomenici kulture, živo kulturno nasleđe koje ima vrednosnu poruku. Zato je film nazvan “Momenat u civilizaciji” – jer to nije samo srpska civilizacijska tema, to je doprinos Srba svetskoj civilizaciji. Iz tog razloga, ne treba samo Srbi da se brinu što su ti manastiri ugroženi, već ceo svet treba da se brine.

– Moramo pokazati i ko ugrožava te manastire, jer prištinske institucije žele da takozvana Republika Kosovo postane članica UNESCO i smatram da bi to bilo apsolutno tragično. To bi podrazumevalo da se baština predaje na čuvanje onima od kojih bi trebalo da se čuva. Uzmimo u obzir da čak i NATO ne veruje Prištini, imajući u vidu da KFOR brani Dečane i da su svi manastiri pod zaštitom bezbednosnih snaga… Dakle, brane ih od okolnog stanovništva.

– Ono što bih voleo da napomenem je da film nije politički ostrašćen ni na koji način, mi imamo pomirljiv ton, ali, naravno, držimo se onoga što je naše i vrlo smo čvrsti po pitanju toga da ova baština mora da se sačuva po svaku cenu i ne smemo da dozvolimo da se živi manastiri pretvore u mrtve turističke atrakcije.

Koliko je bilo teško snimiti film u takvom okruženju i da li si imao nekih problema?

– Nismo imali nekih većih incidenata. Osećali smo nelagodnost, pogotovo kada bismo snimali neku srpsku srušenu kuću ili crkvu. U jednom trenutku nam je jedan Albanac, koji živi pored srušene crkve, prišao uz pitanje zašto snimamo, a onda nas je i oterao odatle.

– Bilo je momenata kada smo dobijali neprijatne poglede. Kada smo snimali porušeno srpsko groblje u južnoj Mitrovici, takođe nam je prišao čovek koji nas je oterao, ali uspeli smo do tada da snimimo sve što nam je bilo potrebno.

 Od svih tema koje si mogao da obradiš, izabrao si Kosovo. Zašto?

– Mislim da je to jedna važna tema za našu zemlju. U istorijskom smo trenutku kada bi trebalo da progovorimo o ovom pitanju, ako ništa drugo, zbog mlađih generacija koje će nas pitati “A, šta ste vi radili dok su nam uništavali istorijsko nasleđe”. Možemo da kažemo “Pa, ništa, sine/ćerko, sedeo sam i gledao rijaliti”, ili možemo da kažemo da smo preduzeli nešto po tom pitanju.

– Ljudi širom sveta su donirali novac, svako ko je dao i dolar, može sa ponosom da kaže da je film i njegov. Ljudi su se probudili i sada kada treba da odbranimo nešto što je naše, u miru u 21. veku, ne smemo dozvoliti da se upropasti vrednosna poruka koje ti objekti nose kroz vekove.

Šta je za tebe Kosovo u ovom trenutku i da li je Kosovo Srbija?

– Apsolutno da je Kosovo Srbija. Ja sam neko ko se bavi činjenicama, a po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, Kosovo je sastavni deo SR Jugoslavije, odnosno Srbije, kao pravne naslednice SRJ. To što su neke države odlučile da krše međunarodno pravo, to je privremena stvar. Sada Albanci i mafijaška elita ima podršku Amerikanaca i SAD ih kontrolišu. Dok rade šta im govore, sve je dozvoljeno – padaju i haške optužnice, kao u slučaju Ramuša Haradinaja.

– Kosovo trenutno nije nezavisno, a iako se slažemo da veliki deo nije pod našom kontrolom, on nije ni pod kontrolom kosovskih Albanaca. Oni nisu dobili nezavisnost, već ih NATO kontroliše, i Albanci su toga svesni. Sami Albanci kažu da ništa ne mogu uraditi bez dopuštenja Amerike. Sa druge strane, dok su bili pod kontrolom Beograda, imali su sve na svom jeziku – svoje novine, televiziju, fakultet, imali su veći životni standard od Albanaca u Albaniji. Nama se desila velika nepravda.

Kako komentarišeš mogućnost da Srbija prizna Kosovo i šta bi to značilo za Srbiju?

– Sve dok imamo tamo ljude i veto Rusije, Kosovo ne može da postane zvanično država. Ako nekim čudom Srbija prizna nezavisnost Kosova, to bi bila velika tragedija. To bi zaista možda bila najveća greška u istoriji naše zemlje. Albanska strana je ta koja ne želi kompromis, a ne srpska. Ali može se doći do rešenja.Birali smo političare da ga konstantno traže i, jednog dana, nađu.

Da li postoji neko od političara u Srbiji koji deli tvoj stav i koliko trenutna vlast radi nama na ruku?

– Svako ko je protiv priznanja, dobro govori. Ja ne bih komentarisao ni vlast ni opoziciju, jer Kosovo ne bi trebalo da bude vezano ni za jedno od ta dva, već za celu zemlju i svakog političara.

Zašto “momenat u civilizaciji”? Čijoj civilizaciji? Misliš li da je Kosovo problem na globalnom, svetskom nivou?

– I te kako se radi o svetskoj civilizaciji. Iluzja je da na Zapadu ljude ne zanima šta se dešava. Oni su željni da saznaju nešto o tome i kada osete da je načinjena nepravda, reaguju. Amerika nikada ne bi mogla da bombarduje Srbiju, da američki političari i mediji nisu ubedili svoje građane da se tamo dešava genocid od strane Srba protiv Albanaca. Nisu Amerikanci imali mržnju prema Srbima, već su mislili da rade ispravu svar.

– Zato je potrebno da shvate da su prevareni. Kada sam prikazivao “Težinu lanaca” u SAD, Amerikanci su mi prilazili uz reči ” Ja sam stvarno mislio da spašavamo ljude, nisam mogao da sanjam šta smo mi, zapravo, učinili Srbiji”. Kada ljudi shvate šta se dešava, oni reaguju.

Sama najava tvog filma izazvala je veliku buru u albanskim medijima.

– Ja sam se, iskreno, tome i nadao. To bi značilo da smo potrefili suštinu priče i da su i oni toga svesni. Napadi su počeli na jednom albanskom portalu gde je osvanuo tekst u kojem su pljuvali mene i moj film, koji još nije ni gotov, a ja sam zaista zahvalan na tome što su prihvatili da sam ubo suštinu i čak sam im se u mejlu zahvalio na tome. U prištinskom Koha ditore su indirektno pozvali i na moje hapšenje, što je zanimljivo s obzirom da kosovski umetnici slobodno dolaze u Beograd. S druge strane, ako ja odem dole da prikažem svoje delo, preti mi se hapšenjem!

Da izbije rat na Kosovu, da li bi išao?

– Ja sam uvek protiv ratne opcije, ali učinio bih sve što je neophodno. Dužnost svakoga od nas je da odbrani svoju zemlju, ako je napadnuta. Mislim da je ratna opcija nešto što bi trebali izbeći, ali ne bi trebalo govoriti ni da se neće ratovati ni po koju cenu.

– To je kao da kažete “ako lopov upadne u moj stan i izbaci me, ja neću ništa da radim”. Ako dođe do toga da naši ljudi budu napadnuti, moramo ih branti. Za to je potrebna jaka vojska, ali i ekonosmki jaka Srbija.

Nakon što si obavestio javnost o filmu, dobijao si ozbiljne pretnje smrću od Albanaca… Koliko te sve to plaši i da li te ometa u radu?

– Da, na Tviteru je bilo dosta pretnji, ali sam, nažalost, navikao na pretnje. Ranije su mi pretili i Srbi. Trudim se da ne razmišljam o tome, mene pretnje neće sprečiti da ovaj film završim i prikažem. Predstavićemo ga kako znamo i umemo i na Kosovu i u svetu. Ne bih citirao najbrutalnije pretnje, ne želim da se podsećam.

 Rekao si da je bolje da ti prete Albanci nego Srbi. Zašto?

– Više me povredi kada to čine Srbi koji se ne slažu sa mnom, što je zaista poražavajuće za našu zemlju – da građani prete nasiljem, kada ne mogu da pobede argumentima, a to nije nešto što bih želeo za naše društvo, koje mene najviše uvek zanima, jer njemu pripadam. Zato me to najviše i boli.

Druga stvar je to što su naši ljudi bliže, pa su samim tim i bliže tome da ostvare svoje pretnje.Zato sam to svaki put i prijavljivao nadležnim institucijama.Tada je bilo reči da će mi zatvoriti jedno ili oba oka, da će mi šipkama objašnjavati neke stvari po glavi i tako dalje…

 

Izvor: Espreso