Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА Peter Handke: Pisanjem rušimo tabue

Peter Handke: Pisanjem rušimo tabue

by pera

Dokumentarni film “Peter Handke” (Nemačka, 2016. godina 89 minuta) u Srbiji je premijerno prikazan 24. avgusta u Domu kulture Studentski grad. Nevelik broj prisutnih u gledalištu s naročitom pažnjom su pratili ovaj nesvakidašnji dokumentarni portret austrijskog pisca Petera Handkea, njegovog života i rada. Kroz intervjue, izjave i arhivske snimke izatkana je filmska priča ne samo o velikom književniku, već je i dočarana posebna percepcija stvarnosti, način na koji se ona pretvara u umetničko delo, vivisekcija pitanja o tome kako treba živeti…

Već na početku niže se nekoliko njegovih fotografija iz mladih dana. Uz komentare. Njegove. Rediteljski zanimljivo sklopljeno te se ima utisak kao da gledalac, zajedno sa velikim piscem, prelistava njegov album.

“To je on”, reći će Handke dok u krupnom planu vidimo lice mladića sa naočarima, malo dužom kosom i šiškama, i izrazom lica na kome se prepoznaje odlučnost.

Kaže da malo drugačije izgleda ali “to je taj čovek koji izlazi napolje čim padne kiša. Iskreno mrzi rad a radi ko stoka…”

Tokom čitavog filma pretapaju se snimci i fotografije iz negdašnjih dana sa Handkeom našeg vremena. U drugom delu filma vidimo suprugu i ćerku, a jednu od prvih fotografija sa roditeljima ispratio je rečima: “To je on. Propusti da postavi pitanje, a posle nastoji da se iskupi.”

Svojevrsno uzbuđenje donose snimci iz Prinstona 1966, prikazi angažovanja u književnoj grupi “Forum…”, zatim njegovi davnašnji iskazi o slabostima nemačke proze, o tome da se piše “idiotska književnost”, “beznačajna”, kadrovi u kojima u davnašnjem TV intervjuu odsečno i samozatajno u isti mah odgovara na pitanja o svojim kontroverznim stavovima…

Nižu se sekvence Handkeovog života nekad i sad, podrške i osporavanja, ozarenost i suočavanja… Prati ih komentarima… Veli: “Sticao sam iskustva i kroz život i kroz čitanja. Nikom ne dam da od mene pravi budalu.”

A govoreći o bavljenju književnošću, kaže: “Pisanjem rušimo tabue.”

Tu je i par kadrova iz kultnog filma “Nebo nad Berlinom” Vima Vendersa, za koji je pisao scenario.

O svom odnosu prema kinematografiji govori i dok je ispred njega pisani rad njegove ćerke o nekoliko čuvenih filmova.

“Imaginacija je važna, važnija od priče. Fikcija može biti stvarnija od realizma. Vizija je važna.”

U krupnom planu njegove ruke, pokušaj da uvuče konac u iglu. “Sve ili ništa”, kaže, i dok nastoji da protne konac kroz ušicu igle, dodaje, “ne sme prejako, ne sme preslabo. Ovo je zen problem.” U par navrata vidimo sa povećim komadom platna, kako veze. Čini to s nekim posebnim mirom i koncentracijom.

Blagim ali bespogovornim tonom napominje da bi dopisao 11. božiju zapovest: “Ne žuri.”

Njegova bivša supruga uz puno razumevanja i topao smešak govori o tome kako Handke piše, kako mu treba samoća…Priča o njegovim političkim stavovima. Iskustvima kroz koje je prolazio povodom knjige “Pravda za Srbiju”…

“Nije očekivao toliku osudu”, napominje između ostalog.N

U par navrata vidimo ga kako piše rukom, između ostalog, kako bos napolju sedi i zarezuje olovke… “Taj način pisanja daje svoj ritam mojim rečenicama.”

Govori i o sebi kao roditelju, dok ga na ekranu vidimo kako se nekad na obali mora igrao sa svojom malom ćerkom.

“Deca su učitelji”, kaže, između ostalog.

Imao je u životu tri žudnje: dete, ženu, profesiju koja sobom nosi slobodu dostojnu življenja. Nikada ih nije sve tri sklopio u isto vreme.

Na policama u njegovom domu obilje knjiga, tu su i njegove: “Spori povratak kući”, “Psovanje publike”, “Golmanov strah od jedanaesterca”, “Kratko pismo za dugo rastajanje”…

Govoreći o odrastanju uz Handkea, njegova ćerka pominje i “stalno smo putovali”, s ljubavlju prelistava njihove polaroid fotografije… A u kadru, snimljenom za potrebe filma, u kome zajedno sede u nekom kafeu ispostaviće se da drugačije utiske nose u odnosu na iste negdašnje događaje… No, privrženost i ljubav su jači od toga.

Vrlo mirno ali duboko potresno govorio je Handke i o samoubistvu svoje majke koja se na taj korak odlučila kad joj je bila samo 51 godina.

“Moj sopstveni život je kao polje koje treba da požnjem. A žanjem kad pišem”, kazao je u završnici filma.

 

Izvor: Blic