Почетна Интервју Stefan Milenković: Iz Amerike vidim koliko je Srbija lepa

Stefan Milenković: Iz Amerike vidim koliko je Srbija lepa

by pera

Poznati violinista Stefan Milenković govori za “Novosti” o koncertu 25. septembra u Beogradu, Srbiji, muzici…

UŽELELA se publika u Srbiji našeg proslavljenog violiniste Stefana Milenkovića, uželeo se i on nas. Susret je zakazan za 25. septembar u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, kada će nekadašnje dečačko čudo s violinom, a danas zgodni 40-godišnjak, otvoriti “Artlink” festival mladih talenata. Izvešće Vivaldijeva “Četiri godišnja doba” zajedno sa “ArtLink” mladim violinistima.

Bio je trogodišnjak kada je prvi put uzeo u ruke violinu. Na koncertima je nastupao već kao sedmogodišnjak, od 16. počeo je svakodnevno da vežba po osam sati i nije prestao do danas, mada je svojom muzikom već pridobio poštovanje i ljubav poštovalaca klasike širom planete. Posvećen je i pedagoškom radu na Univerzitetu Ilinois, radni dan traje mu po 12 sati, oko 200 dana godišnje provede na putu zbog koncerata. Privatno, uživa u braku sa suprugom, gitaristkinjom Goricom Grozdanić, zdravo se hrani, vežba jogu, skače padobranom, vozi motor, uči egzotične plesove.

* Decenijama svoj rodni Beograd i Srbiju posmatrate spolja? Kako vam izgledamo iz vizure svetski slavnog, uspešnog mladog čoveka?

 

– U mnogim stvarima vidim veliki progres i energiju, i sa druge strane, neke dobre stvari ostale su nepromenjene. To je veoma pozitivna kombinacija.

* Šta vam svih ovih godina najviše nedostaje iz Beograda?

– Nedostaje mi sve.

* Sarađivali ste sa umetnicima raznovrsnih senzibiliteta, od klasika, do Stefanovskog i rok benda “Gorilaz”?

– Kreativni proces je uvek izazov, ali obogaćuje na svakom nivou. Kada se slažete muzički ili idejno, naravno, stvari idu veoma lako i brzo. Ali mislim da se baš onda kada imate kontraste postiže još bolja energija i stvaralačka dimenzija. Zato je za mene svaka takva saradnja novi izazov i iskustvo koje mi pruža ogromno zadovoljstvo i satisfakciju.

* S kojim od umetnika ste se razumeli već “na prvi ton”?

– U principu, kada se umetnici pozitivne energije, iskustva i kompatibilnih ličnosti sretnu prvi put, najčešće brzo nalaze zajednički jezik. A ono što nam možda nije zajedničko je upravo najplodnije tlo koje stimuliše muzičku znatiželju. Ako sklad ne dolazi već na prvi ton, dođe na drugoj, trećoj probi, ali uvek dođe.

* Neiscrpna radoznalost odvela vas je i na časove tanga, pa ste nastupali i sa ansamblom “Tango kompas”. Šta je naredni izazov?

– U ovom trenutku imam toliko obaveza da mi je najveći izazov da sve ono što je već planiramo i postignem. Šalu na stranu, gajim raznovrsne interese – kako lične, tako i muzičke, tako da uvek iznalazim nešto što mi je izazov jer osećam da na taj način učim i nešto novo, da se kao ličnost proširujem i obogaćujem.

* Godinama uspešno balansirate između nastupa na koncertima i pedagoškog rada sa mladim, talentovanim ljudima. Kakve razlike primećujete između vaše i današnje generacije mladih violinista?

 

– Naravno, ima mnogo bitnih razlika, mada nalazim da su mladi koji gaje veliku strast ka muzici i žele njome da se bave na neki način svuda i uvek slični jer ih vežu neke zajedničke osobine. Ali rekao bih da je danas jedna od bitnijih razlika upravo okruženje u kome živimo, i pogotovo tehnologija koja je, s jedne strane, apsolutno fenomenalna i daje pristup stvarima koje su doskoro bile nezamislive. S druge strane, ta ista tehnologija stvara ponekad i zavisnost i pre svega osećaj da je biti poznat i biti dobar u nečemu – jedno te isto. Ja i dalje verujem da nije, i da ne bi smelo nikada da bude.

* Ne čini li vam se da danas, zahvaljujući moćima interneta i društvenih mreža, preovlađuje želja da se bude poznat po svaku cenu?

– U suštini, biti poznat zato što radite nešto dobro sasvim je u redu. Ali ako je težnja da se bude poznat po svaku cenu, odnosno nekakav kult bez obzira na talenat ili sposobnost, to nije najbolji pravac za duhovno-intelektualni razvoj. Za razliku od vremena kada sam ja počinjao karijeru, pred mladim ljudima danas je zlatna šansa da imaju pristup informacijama, da se izgrađuju i uče, i isto tako da izađu u svet sa tim što rade i dotaknu ogroman broj ljudi. I to sve na jedan relativno lak i prirodan način.

* Čemu sve, osim muzike, imate priliku i želju da naučite svoje studente?

– Kada imate studenta ili studente, onda to ionako prevazilazi okvire samog muzičkog podučavanja. Ja verujem da sviramo upravo onako kakvi smo kao osoba. Samim tim nastojim da što pre prepoznam ličnost studenta i shodno tome prilagodim svoj pedagoški pristup. Na predavanjima pokušavam da obuhvatim sve ono što nalazim kao neophodno za maksimalni razvoj tog studenta. To se, naravno, razlikuje od osobe do osobe. Učim ih ono što su i mene učili da se sa disciplinom i upornošću može postići veoma mnogo, da rade ono što vole, prema čemu osećaju strast.

* Da li vas ponekad iznenade neobičnim pitanjima ili pak

postupcima?

– Da, toga sigurno ima dosta, i taman kada pomislim da sam ih sasvim “skenirao” i pročitao, oni urade nešto neočekivano.

* Učesnik ste i niza humanitarnih koncerata, poput onog za naša poplavljena područja. Kakav je to osećaj?

– Najlepši! Prvo, radim ono što volim, znači u svom sam, prirodnom elementu i sa publikom koja je došla na koncert delim lep događaj i razmenjujem divnu energiju, a sve u korist nekog trećeg kome je pomoć neophodna. To je možda i najlepši način da se bude umetnik jer direktno stvarate pozitivne vibracije koje mogu da promene svet.

* Može li savremeni čovek, pritisnut urnebesno brzim tempom života, da se odbrani od letargije i ravnodušnosti na tuđe patnje?

– Mislim da je ravnodušnost, kao odbrana od saosećanja prema drugim ljudima, zapravo neprirodna pojava. Činjenica je da saosećanje kao emocija danas lakše otupljuje, a ja to povezujem sa time što smo preplavljeni informacijama, prvenstveno negativnim. Najlakše je poverovati da je svet zaista otišao bestraga i da treba samo sačuvati sopstvenu glavu. Ali to je iluzija, jer su i svet, i život, i ljudi, isto tako i divni i uvek inspirativni. Samo treba balansirati informacije koje konzumiramo da na kraju one ne bi konzumirale nas.


*
 Kakvu budućnost predviđate klasičnoj muzici?

– Sjajnu! Klasična muzika je neverovatan, bezvremen dar istoriji i životima svih nas, pogotovu danas kada se sve menja munjevitom brzinom i deluje da ništa ne traje dugo. Ali velika dela klasične literature su univerzalna i uvek aktuelna jer na jedan genijalan muzičko-energetski, duhovni i intelektualni način obrađuju ljudsko stanje koje nikada ne može da izađe iz mode. Zato smatram da je vrednost klasike besmrtna. Naravno, treba je prezentovati na jedan savremen, svež način, ali nju kao takvu nema potrebe previše menjati.

 

* Duže od dve decenije na koncerte i ostala putovanja krećete iz Amerike, konkretno iz Čikaga. Planirate li, možda, da promenite adresu?

– Čikago je izuzetan grad koji dolazi do izražaja pogotovu od proleća do jeseni, kada vrvi od događaja. Ali sigurno ne isključujem mogućnost neke promene jer sam proveo mnogo vremena u Americi i smatram da bi promena bila prirodna.

* Čeka vas vrlo zgusnut kalendar profesionalnih obaveza do kraja godine…

– Posle Beograda i nastupa na Kolarcu predstoje mi koncerti na Balkanu, onda u SAD, u Njujorku i Nju Džersiju, pa Hrvatskoj, onda u Milanu i Rimu. Od polovine decembra do polovine januara sa Ukrajinskim radio-simfonijskim orkestrom.

* U januaru, po okončanju italijanske turneje, mogu li se Beograđani nadati koncertu povodom srpske nove godine?

– Ha, ha, ha… Odgovoriću vam u detektivskom stilu – ako bih vam rekao, morao bih da vas ubijem.

NORMALAN ŽIVOT

* Kako uspevate da pod teretom slave izbalansirate i, od radoznalih tabloida, sačuvate za sebe svoj privatni život?

– Ako vodite koliko-toliko normalan život, onda imate i normalne odnose sa javnošću. Mislim da je recept u zdravom balansu između privatnosti i javnosti. Ako već radite ovakav ili sličan posao koji uključuje i javnost, ne možete da budete preterano tajnoviti jer to budi još veću znatiželju. A da, sa druge strane, treba da imate i svoj normalan privatan život, to bi trebalo da razumeju svi, uključujući i medije.

Izvor: Večernje Novosti