Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА Film “Ana Karenjina – istorija Vronskog” u Beogradu 12. oktobra

Film “Ana Karenjina – istorija Vronskog” u Beogradu 12. oktobra

by pera

IZUZETNO mi je važno kako će Srbi doživeti i oceniti moj najnoviji film “Ana Karenjina – istorija Vronskog”, koji će imati premijeru u Beogradu 12. oktobra. Mislim da vaši ljudi bolje razumeju taj roman Lava Tolstoja nego mnogi drugi narodi. Osim toga, postoji priča o tome kako je Lav Tolstoj bio inspirisan sudbinom pukovnika Rajevskog za lik Vronskog. Razmišljao sam o tome da ulogu grofa u filmu igra mladi, izuzetno talentovani glumac Miloš Biković (29), napravio sam čak i probna snimanja sa Jelisavetom Bojarskom. Ipak, prednost sam, na kraju, dao Maksimu Matvejevu, koji je šest godina stariji.

To, u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti”, kaže Karen Georgijevič Šahnazarov, jedan od najpoznatijih ruskih režisera, ujedno i generalni direktor čuvenog “Mosfiljma”.

Šahnazarov je snimio i TV verziju od osam nastavaka “Ana Karenjina” koja je prikazana u aprilu na kanalu Rusija, a u junu je bila premijera filma. Na scenario, pripreme i snimanje Šahnazarov je potrošio četiri godine. Film je sniman u paviljonima “Mosfiljma”, kao i u Sankt Peterburgu i Bogorodicku, a deo i na Krimu. Iako je film sniman po narudžbini televizijskog kanala Rusija, novac su obezbedili sponzori, a Šahnazarov tvrdi da nije potrošen nijedan državni rubalj.

U jednom intervjuu ste kazali da vam je želja da pri kraju karijere snimite film o ljubavi. Da li je “Ana Karenjina” taj film, jer tvrdite da je to najbolji roman o ljubavi?

– Da, to je film o velikoj ljubavi. Niko nije bolje opisao taj složeni odnos muškarca i žene kao Lav Tolstoj. A taj odnos je osnova celokupnog ljudskog života. Na ovom filmu sam radio pune četiri godine, od scenarija do snimanja. Uložio sam mnogo energije i emocija, i na kraju sam zadovoljan.

 

* Da li je ovo vaš najbolji film?

– Meni kao autoru je teško da to kažem. Bolje je da ga publika oceni. Za mene je važno da su moji filmovi gledani. Evo, i najnoviji film “Ana Karenjina” je dobro posećen. Ocene kritičara su takođe dobre. Videćemo kako će biti u Beogradu.

* Vi ste se tri puta ženili. Slažete li se sa ocenom da je brak sudbina? Neki kažu i da je lutrija, a u Srbiji ženu zovu i “suđenica”.

– U potpunosti se slažem. Ne kažu slučajno u Rusiji da se brakovi sklapaju na nebesima.

* Iz dva poslednja braka imate troje dece. Gde žive i čime se ona bave?

– Ana (32) živi u Americi i tamo radi.

* Vaš film “Američka ćerka” govori o vašem detetu koje je majka otela i pobegla u Ameriku.

– Bio sam u šoku. Naravno da mi je bilo veoma teško. Ali vreme leči sve.

* Sa Anom ste se sreli tek posle dvadeset godina…

– Kad sam konačno video ćerku i razgovarao sa njom, uvideo sam da je sredina u kojoj je rasla uticala na njenu ličnost. Po mnogo čemu je prava Amerikanka. Slabo govori ruski, nije čitala ruske klasike, ne poznaje našu kulturu… Naravno da mi je žao zbog svega toga, ali ona nije za to kriva.

 

* Čime se bave vaši sinovi?

– Oba sina žive u Moskvi. Mlađi Vasilij (21) još traži sebe u profesiji. Radi kao administrator na snimanju filmova. Stariji sin Ivan (24) je režiser, već je snimio prvi film. Takođe se oprobao i kao glumac.

* Od 1998. ste generalni direktor koncerna “Mosfiljm” koji ste pretvorili u svetskog giganta.

– Kad sam ga preuzeo, “Mosfiljm” je bio u lošem stanju. Sada je naš koncern jedan od najmodernijih u svetu. Mi od države ne dobijamo nikakvu dotaciju. Novac sami zarađujemo i ulažemo ga u modernizaciju studija i tehnike za snimanje. Sa ponosom možemo da kažemo da je naša tehnika na najvišem svetskom nivou. “Mosfiljm” je sačuvao svoj filmski fond i svojim novcem restaurira stare filmove.

* Vi spadate među one ruske intelektualce koji su uvek pokazivali veliku simpatiju prema Srbima. Koliko je na to uticalo vaše jermensko poreklo, jer i vaš narod je imao tešku istoriju?

– Moji preci sa očeve strane su iz Nagorno Karabaha, iz roda kneževa Melik-Šahnazarov koji su u srednjem veku upravljali provincijom Varanda. A moja majka Ana je Ruskinja. Istorija Jermena je zaista bila teška, kao i srpska. Oba naša naroda su krvarila zbog turske okupacije. Ali moje simpatije prema Srbima se ne završavaju na tome. Bio sam mnogo puta u Beogradu. Tamo imam prijatelje. Posebno su mi se u sećanje urezale spokojnost i hrabrost srpskog naroda uoči bombardovanja NATO-a. Dva dana pre nego što su Amerikanci i njihovi saveznici bombardovali Srbiju bio sam u Beogradu. Divio sam se vašem narodu, jer nije bilo nikakve panike. Nisam video da su ljudi prestrašeni. Fascinirala me je gordost vašeg naroda. Te dane ću pamtiti dok sam živ! Naravno da sam sve pratio i bio sam ogorčen time kako je Zapad oteo Srbiji Kosovo.

* Pratite li i dalje događaje na Balkanu a, posebno, na Kosovu?

– Pratim sve što je u vezi sa Srbima. Voleo bih, kad bude prilike, da posetim Srbe na Kosovu i Metohiji i da obiđem vaše crkve i druge kulturno-istorijske spomenike.

 

* Kad govorimo o Srbima, nameravate li da angažujete Bikovića u nekom drugom svom projektu?

– Oduvek sam cenio srpsku školu filma. Imali ste i imate odlične glumce i režisere. Drago mi je što Miloš Biković snima u Rusiji. Ako bog da zdravlja i budem snimao novi film, sigurno ću mu ponuditi neku važnu ulogu, jer ga zaista cenim kao talentovanog glumca.

* Osim što vas cene kao velikog ruskog režisera, mnogi vas u Rusiji znaju kao oštrog polemičara. Ne skrivate da ste bili član KPSS od 1985…

– Istorija se ne sme falsifikovati. U vreme SSSR-a napravljeno je mnogo dobrih stvari. To samo slepci ne vide. Nije sporno da je bilo i loših stvari, ali SSSR je u relativno kratkom vremenu uspeo da postane velesila.

* Vaš otac Georgij je bio intelektualac, pomoćnik Mihaila Gorbačova, “oca perestrojke”. Da li ste od njega nasledili taj “gen za politiku”?

– Sigurno da jesam. Osim što je bio političar, moj otac je bio jedan od osnivača politikologije u SSSR-u.

VIZIJA Karen Šahnazarov danas je prvi čovek čuvenog “Mosfiljma”

* Da li ste razmišljali o tome da snimite film o raspadu SSSR-a, kao i o tome kako je pokradena Rusija?

– Jesam, ali mislim da je malo vremena prošlo od tih događaja. Smatram da će neki mlađi režiser jednog dana napraviti bolji film o tome nego što bih ga ja sada uradio.

Zbog vaše podrške Putinovoj politici i pripajanja Krima Rusiji, u Ukrajini su vas stavili na “crnu listu” jer smatraju da ste pretnja nacionalnoj bezbednosti Ukrajine.

– Ako im ja predstavljam opasnost, onda je to dokaz koliko su vlasti u Kijevu slabe. Tačno je da sam kritikovao ono što se događalo na Majdanu kad je napravljen puč. Sadašnje ukrajinske vlasti su krive za krvoproliće. Ostaje nam da se nadamo da će i tamo u Kijevu jednog dana na vlast doći normalni ljudi i da će se normalizovati odnosi sa Rusijom.

* Za razliku od jednog broja ljudi iz kulturne elite koji ne žele da se zamere Zapadu jer se plaše da će prestati da im objavljuju knjige ili prikazuju njihove filmove, vi često kritikujete SAD i njihove saveznike.

– Glavni je problem to što Zapad ima dvostruke standarde, što se lako prepoznaje. Drugima drži lekcije o demokratiji i morališe, a sam se toga ne pridržava, već se na međunarodnoj sceni ponaša kao siledžija.

* Iako se govori da je “Ana Karenjina” jedan od potencijalnih kandidata Rusije za nominaciju za Oskar, šanse vam verovatno nisu velike zbog oštrih kritika američke politike…

– Za mene je veoma važno da govorim ono što mislim, to je obaveza svakog moralnog čoveka, da govori istinu. A nagrade ništa ne znače. Za pisca treba da bude važno to koliko mu se čitaju knjige, a za režisera koliko se gledaju njegovi filmovi. Lav Tolstoj nije dobijao nikakve nagrade, pa je svetski pisac. I meni je draže da me ljudi zapamte po filmovima i po tome što sam javno govorio nego da mi daju Oskar ili neku drugu nagradu a da zbog toga moram da zaćutim i prestanem da govorim o nepravdama koje čini Zapad, pre svega prema manjim i slabijim narodima.

 

POČEO SA DžEZOM

MUZIČKI film “Mi iz džeza” doneo je popularnost mladom režiseru Karenu Šahnazarovu. Tada ugledni časopis “Sovjetski ekran” proglasio ga je najboljim filmom u 1983. godini. Šahnazarov je tada dobio više domaćih i stranih nagrada.

SUSRET SA SINOM

RADNjA novog Šahnazarovog filma dešava se 30 godina posle smrti Ane Karenjine, kada se njen sin Sergej Aleksejevič Karenjin, kao načelnik bolnice u rusko-japanskom ratu, sreće s ranjenim pukovnikom Aleksejom Kirilovičem Vronskim u razrušenom selu u Mandžuriji. Grof Vronski tada sinu priča priču o tragičnoj ljubavi sa Anom, koja se bacila pod voz.

RADO KOD PERKE

AREN kaže da voli srpsku hranu i vina. Rado dolazi u najstariji srpski restoran u Moskvi, kod legendarne Perke Tešović. Društvo mu tamo često pravi takođe poznati režiser i političar Stanislav Govoruhin.

Izvor: Večernje novosti