Почетна Политика ДИЈАЛОГ СА САМИМ СОБОМ

ДИЈАЛОГ СА САМИМ СОБОМ

by pera

Пише: Душан Опачић

Извесно време покушавам да напишем текст на тему „Унутрашњи дијалог о Косову Метохији“. Сведоци смо да су се у јавности „испуцали“ многи чија имена нешто значе овом народу, држави…култури, а за те рафале им је захвална власт. Припадам онима који се питају да ли нам је тај „дијалог“ уопште потребан? Зашто баш у овом тренутку…откуда то од једном…итд. Одговор је још једноставнији, ради се о налогу западних сила српским властима. Некада су потребне године да прођу како би се лоши политички потези, права намера и истина показали у правом лицу. Данас у Србији довољни су дани, сати и секунде. Након халабуке о фамозном „унутрашњем дијалогу“, по налогу званичног Београда тзв.Српска листа улази у „Владу“ ратног злочинца Рамуша Харадинаја и то нам је као последњим идиотима сервирано у медијима као нека „реалност“, нешто неизбежно, а како је наш председник брижан према нашим грађанима у јужној српској покрајини да је то једини начин да их заштити. Океј, то су они, а где смо ми?
Мислим да су све карте отворене. Поставља се питање морала и етике у нас, докле смо спремни да се овај ријалити – режим иживљава над нашим мозговима и третира нас као стадо оваца које свој спас виде једино у клању?
Пре нешто више од три месеца одгледао сам емисију на којој је гостовао др Драган Петровић*. Та емисија је емитована уочи устоличења Александра Вучића за председника Србије. Поред аргумената о погубности политике актуелне власти, уважени господин Петровић се осврнуо на морал, савест и све оно када човек стане пред самим собом и поштено преиспита себе, о страху од самог себе, о смислу живота…Ту емисију сам одгледао више пута, зато што је др Петровић први интелектуалац који је на један веома разумљив начин успео да прикаже слику пред којом би сваки иоле нормалан гледалац емисије истог момента ушао у причу са самим собом, преиспитао своје ставове и дела.
По неписаним законима природе, човек би требало да је бољи, лепши, паметнији и напреднији од својих родитеља. Ми то, нажалост, нисмо. Можда смо само лепши. Наши преци су били плодотворнији, умнији и јасно знали која им је мисија. Рађали су се и умирали са свешћу о припадности својој земљи, знали стојички да носе одговорност. Ми бежимо од одговорности што смо изабрали деструктивну и ненародну власт, лажемо сами себе а страхујемо од њих, уместо од себе.
Када је реч о Косову и Метохији, свако од нас по том питању требао да обави дијалог са самим собом. Зашто? Да не би испао овца. Ето не желим да учествујем у продаји нечега са четрдесет година у дупету, за шта сам био спреман да положим живот са двадесет и две. Да нисам био спреман себе да жртвујем 1999. године, морао сам бити обучен у униформу војске једне суверене земље по законској обавези. Значи ли то да, ако прихватам Вучићеву „реалност“ , мокрим по мојој младости? То што он пиша по себи као ратном министру информисања тада, данас као председнику државе то је апсолутно његов проблем, па нека га перу и Сава и Дунав једног дана а суше га правосудни органи једне слободне и суверене земље. Хвала му што је покренуо тај фамозни „дијалог“ о нашој реалности. Хвала му што је отворио простор да се на кеца испуцају полу-кретени са академским титулама, уважени историчари који пате од опстипације пред камерама, уметници који су нам доказали да је све што су за живота радили била само уметничка слобода без идеја у позадини…
Није Космет ни најскупља српска реч ни мит. Космет је саставни део наше земље који нам је на силу отет, а на нама је да то једног дана вратимо. И ни једна власт нема право да тргује нашом територијом већ има задатак да је врати тамо где припада. Да, то је много тежи пут од сервирања и прихватања наше националне „реалности“. Да ли је наша реалност била 1999. године, да бранимо земљу? Пошто је данашња власт и тада била у власти, да ли је тада имала децу за рат, пошто је данас како кажу немају? Јел данас другачија равнотежа односа снага у свету од тада? Да ли у међународним институцијама неке државе гласније бране Космет од званичног Београда? А да ли је одговор на сва ова питања да је наша власт само инструмент у рукама нама ненаклоњених сила? Ако је то одговор, онда је само реч о моралу.

*ИНТЕРВЈУ: Драган Петровић – Вучић ће одговарати пред Богом и пред будућим поколењима! (15.06.2017, Балкан ИНФО).