Почетна Друштво Последње звучно сведочанство „Екатарине Велике”

Последње звучно сведочанство „Екатарине Велике”

by pera

Само шест месеци пре него што ће изгубити битку са опаком болешћу један од најзначајнијих кантаутора домаће музичке сцене Милан Младеновић са својом колегиницом из групе „Екатарина Велика” Маргитом Стефановић кренуо је пут Приштине. Мало ко је знао да ће кључни ауторски тандем легендарног београдског рок састава свирати у приштинском Дому омладине, крај некадашњег центра „Боро и Рамиз”. С обзиром на то да је један од последњих концерата у каријери Милана Младеновића, о том акустичном наступу одржаном у мају 1994. године у протеклим годинама испредале су се легенде. И 23 године касније испоставило се да постоји и тонски запис тог анплагд концерта!

Управо тај снимак, који је уједно и последње звучно забележено сведочанство групе „Екатарина Велика”, биће објављен половином месеца у издању куће „Маском”. Назван по познатој песми бенда „Круг”, албум ће бити објављен као двоструки компакт-диск. Тај архивски снимак је, према речима Слободана Нешовића из „Маскома”, од непроцењивог значаја за домаћу музичку индустрију. После објављивања издања „Изнад града”, на којем се нашао снимак концерта одржаног у Центру „Сава” 1993. године, албумом „Круг” затвара се „круг” с обзиром на то да се тиме заокружује дискографски опус једног од најзначајнијих домаћих рок бендова.

Александар Жикић, рок критичар и аутор књиге о овом бенду „Место у мећави”, подсећа да се никада пре на домаћој сцени није десило да група такве вредности постигне и комерцијални успех на тржишту:
– Нико није постигао ни приближан баланс квалитета и широке прихваћености као „ЕКВ”. Не одступајући ни најмање од сопствених људских и уметничких критеријума, окупили су око себе запањујуће велики број људи, иако је реч о релативно херметичном и веома комплексном музичко-поетском концепту, сматра Жикић, који говорећи о „Кругу” истиче да је инструментаријум сведен само на акустичну гитару и клавир:

– Милан и Маргита остали су, после свега, сами, али их то, судећи по материјалу забележеном на овом двоструком концертном остварењу, није нимало поколебало у настојању да дају најбоље од себе. Одлучивши да нове околности прилагоде себи створили су још једну надахнуту и блиставу варијацију „ЕКВ-а”. Наступ Милана и Маргите, чији се снимак налази на овом албуму, узбудљиво је, дирљиво и ексклузивно сведочанство достојанственог смираја једне изузетне каријере – закључује Александар Жикић.

Иако је за само 12 година, колико је трајала каријера „Екатарине Велике”, група остварила немерљив утицај, поред музике, неизбежно је подсећање на трагичну судбину њених чланова. Милан Младеновић преминуо је 5. новембра 1994. у 37. години. Само четири године касније дугогодишњи басиста бенда Бојан Печар умро је у Лондону, а 2002. Маргита Стефановић преминула је у Београду у 44. години. Поред седам студијских и једне лајв плоче, колико је објављено за „живота” групе, постхумно су изашла реиздања студијских албума, као и три лајв издања и једна компилација.

Мрачна естетика

Поред музике, група „Екатарина Велика” била је одувек позната и по упечатљивом визуелном идентитету који је красио сва њихова дискографска издања. Један од кључних сарадника београдског састава био је ликовни уметник Вук Видор који каже да је „ЕКВ” била озбиљна група, па отуда и мрачна естетика која се увек везивала уз њихово име:

–Правили су песме дубоких стихова којима су истраживали тамну страну. Било је очигледно да њихов визуелни идентитет треба да буде огледало свега тога. У студију смо преслушавали песме и већ тада сам добијао неке асоцијације и, углавном, били су отворени за све моје предлоге. Милана сам терао да прислони пиштољ на чело, пљуне метак (омот албума „Дум Дум”, прим. аут.)… А управо тај метак је био симбол његове поетике и речи.

Нова књига о Маргити

Сценски приказ нове књиге Лидије Николић о Маргити Стефановић „Пост скриптум” биће одржан у четвртак у 19 часова у Дому културе „Студентски град”. Књига ће бити представљена као монодрама у извођењу ауторке. У питању је наставак књиге „Осећања. О. Сећања”, у којој Николићева, уз обиље Маргитиних фотографија, докумената и дневничких записа, записује усмене исповести сарадника и пријатеља пијанисткиње „ЕКВ-а”.

ИЗВОР:ПОЛИТИКА