Дуго времена и у више наврата је Александар Вучић понављао као папагај „Не дам Трепчу, не дам Газиводе“. Користећи пандемију корона вирусом, у тишини, председник Србије је сепаратистима из Приштине предао Газиводе. Дозволио је да Приштина и Тирана формирају заједничку електро-преносну мрежу Косова и Албаније а да Србија ниједним знаком није показала да је против тога.
Изостала је реакција и директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића као и председниак Одбора за КиМ у Скупштини Србије Милована Дрецуна и свих других јер је предаја електро-преносног система на Косову и Метохији одрађена уз сагласност председника Србије.
Режимски медији ћуте, понашају се у стилу као да се ништа није догодило а привредних ресурса који су власништво грађана Србије Александар Вучић се олако одриче у корист сепаратиста.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ не верује у генетичке спекулације о пореклу председника Србије као мотиву за националну издају али оно што сигурно зна јесте да је Александар Вучић дошао на власт тако што је обећао својим западним менторима да ће бити јако флексибилан по питању јужне српске покрајине. У народу се таква флексибилност назива издаја.
Међутим, то је било на почетку, када је Александар Вучић морао да потпише Бриселски споразум којим је држава Србија протерана из своје јужне покрајине. Али се поставља питање зашто је сада после 8 година своје владавине он поново постао претерано „кооперативан“? Разлог се крије у следећем. Пре извесног времена је председник Здраве Србије Милан Стаматовић изјавио да је породица Вучић опљачкала грађане Србије и зарадила првих милијарду евра. Сигурно је да толики новац председник не чува под својим именом него на нека туђа и кроз разне фондове у земљама пореског раја. У случају да не сарађује, пре свега са Американцима, по питању Косова и Метохије лако може да се деси да остане без тог новца. Нешто слично се догодило Гадафију, Јануковчу, чак и независним сувереним државама као што је Иран чија су новчана средства замрзнута од стране Американаца.