Почетна Актуелно Зашто Вашингтон, а не Москва и Пекинг?

Зашто Вашингтон, а не Москва и Пекинг?

by pera

Преговори око Косова и Метохије улазе у завршну фазу.
Као стратешке партнере у решавању статуса Косова, Александар Вучић није одабрао ни великог пријатеља Сиа, нити Владимира Путина у којег се куне кад год је му је потребно да се у српској јавности представи као велики патриота и Русофил. Посебно пред изборе.
Александар Вучић као посредника у преговорима са албанским терористима око статуса Косова, одабрао је ни мање ни више него Ричарда Гренела и Вашингтон.
Шта је то што има Ричард Гренел координатор свих тајних служби у УСА, а што немају пријатељи Путин и Си, како их Вучић назива у српској јавности.
Ако гледамо не тако далеко у прошлост, председници Путин и Си иза себе немају бреме да су нас њихове земље бомбрдовале за разлику од Америке, па самим тим испада веома чудно да Вучић за партнере око решавања косовског чвора одабира управо оне који су га замрсили до ове мере у којој се сада налази.
У најмању руку делује шизофрено да они који су најодговорнији за дешавања на Косову, који су нас бомбардовали и који желе независност наше јужне покрајине, постану страна која организује састанке Срба и албанских терориста попут Хашима Тачија за којим је пре пар дана Хаг расписао оптужницу за ратне злочине, и којег режимски медији у Србији гледају да сачувају по сваку цену, јер је он забога хтео да иде на састанак са Вучићем и разоговора око Косова.
Александар Вучић по сваку цену гледа да заштити своје најближе сараднике албанске терористе Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја чиме штити и себе и све договоре које је правио са њима и УСА, али и бројне приватне послове које имају заједно, а који се простиру на територије више државе и задиру у озбиљне криминалне активности попут шверца дроге, оружја, робља, миграната…
Сам потез искључивања Русије и Кине из преговора око статуса Косова, али и Европске уније нам свакако говори да Александар Вучић већ зна какав би требао да буде коначни договор и да је направио дил са Американцима и албанским терористима.
Зато Вучићу не одговара уплитање у преговоре свих који се залажу за поштовање резолуције 1244 и очување целовитости Србије. Русија и Кина су Вучићу вишак и сметња у овим преговорима.
Он не жели да сачува границе своје земље, већ жели да их прекраја.
Пред полазак на састанак у Вашингтон, као и више пута у прошлости Вучић је изјавио да он не жели да да Косово, а да не добије ништа за узврат, чиме је јасно слао поруку и домаћој и међународној јавности да је за њега Косово предмет трговине, а једино што је битно то је да се за њега утврди добра цена.
За добру цену, Вучић ће дати и Косово и српски народ који живи на њему.
Њему не треба резолуција 1244, поштовање међународних права, њему не треба ни Путин, ни Си, нити било ко други.
Њему време истиче и он је у обавези да уради оно што је обећао западу када су га довели на власт, а то је да ће управо бити он тај који ће завршити косовску проблематику и овој лажној држави дозволити улазак у Уједињене нације.
То је и радио од самог доласка на власт када је потписао “Бриселски споразум”, а сада покушава да одигра и завршни чин представе у којој је главни антијунак.
Америка по сваку цену жели да се договори заврше што пре, што свакако одговара Трамповој администрацији пред предстојеће председничке изборе како би себи приписали склапање овог “историјског мира”.
Вучић се сада дави у својим лажима, притиснут роковима и обећањима које је давао свуда и сваком.
Последњи чин који је замислио подразумева чињеницу да он из издаје мора изаћи као победник и то се непрекидно упиње да објасни српској јавности.
Он не издаје Косово јер је издајник, већ то ради за добробит сопственог народа како би решио питање које нас вековима тишти и мучи.
Уз тешку муку, он ће прихватити на себе да са Срба скине тај вековни баласт, како наша деца више не би ратовала због наших митова, завета, православне вере и то ће управо бити преломни тренутак за српски народ када ће му све кренути на боље и када ћемо на крају крајева и јасно трасирати свој пут ка Европској унији.
Вучић Србима јасно поручује, предајмо Косово уз најбоље услове које сам ја изборио, а за узврат добићемо чланство у ЕУ. За ову моју историјску победу мораћете ме прослављати, љубити моју слику и никада не смете за мене рећи да сам највећи издајник у историји српског народа.
Међутим, ово је расплет ситуације о којем Вучић машта, али који није ни мало реалан.
И птичицама на грани је јасно да Александар Вучић спрема издају и да је за опстанак српског народа неопходно да се у преговоре укључе и Русија и Кина које би инсистирале на поштовању резолуције 1244 и очувању суверенитета и интегритета Републике Србије. Важно је одолети свим притисцима да се Србија одрекне тога. Резолуција СБ УН је значајна због тога што је то највреднији, најмоћнији правни акт у светском поретку на коме се узастопно неколико пута, на тих шест-седам страница текста понавља суверенитет и територијални интегритет наше земље.
Управо због тога Александар Вучић се све ређе позива на резолуцију 1244, коју је чак у више наврата покушао да обесмисли помињући да се у њој нигде не помиње Србија, него СР Југославија, а при том све прекачући да каже да је Србија њена правна налседница.
Зато је неопходно да се Србија непрекидно позива на резолуцију 1244 која је кристално јасна позиција и кристално јасан правни ослонац за наше интересе и на коју се позивају и председник Путин и председник Си Ђинпинг и сви пријатељи Србије који захтевају решење у оквиру резолуције Савета безбедности.
Зато Вучићу не требају ни Москва, ни Пекинг, нити било ко ко жели да помогне да Србија очува своје границе.
Судећи по његовим очајничким потезима Вучић је из дана у дан све ближи паду са власти и зато је неопходно да његов сулуди пир издаје Косова и Метохије буде осујећен и да се Срби коначно окрену својим истинским пријатељима.
Иван Ивановић