Почетна Колумна Издајнички трио фантастико: Вучић, Дачић, Николић

Издајнички трио фантастико: Вучић, Дачић, Николић

by pera

Александар Вучић никада није победио на поштеним изборима. Последњи прави избори у Србији одржани су 2012. године, када је Томислав Николић у другом кругу однео тесну победу над Борисом Тадићем. Од тада до данас ниједни избори нису били ни слободни, ни демократски, већ су сви спровођени уз ужасне притиске на
бираче, уцене и застрашивања, злоупотребе јавних предузећа и, најважније, у условима медијског линча сваког ко се усуди да се супротстави мафијашкој организацији Српске напредне странке. Због тако развијене машинерије данас нико више не верује да ће ова власт пасти на изборима које ће сама, без притиска, расписати.


Те 2012. године тандем Вучић-Николић је доведен на власт уз свесрдну подршку запада (логистичку и финансијску Цанета и Мила) како би решио питање Косова и Метохије (читај: обезбедио признање увијено у потписивање правнообавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа). Вучић управо ка томе иде, водећи полутајне преговоре без било какве платформе и плана, одобрених у Скупштини, па још уз неовлашћено посредовање САД. Благослов да им у томе помогне добио је и Вучићев добри војник Ивица Швејк, пружајући овом двојцу безрезервну подршку током претходних осам година, врло често и по цену сопственог, а још чешће
страначког достојанства.


А све је почело потпуно другачије… У ноћи 21. фебруара 2008. године исти тај Томислав Николић је изговорио: „Тако ми Бога, нећу се смирити док Косово и Метохија не буде под контролом Србије… Није могао ни Хитлер да га узме, неће моћи ни ови садашњи.“ Низао је (не)сумњиви дипломац још оваквих изјава и у потоњим летима господњим, од „поништићемо Боркове бриселске споразуме“ до „имам план за Косово којим нико неће бити задовољан“.
Међутим, изгледа да се Николић, последњи председник који се придржавао својих уставних овлашћења, ипак смирио, не упознавши са својим планом за Космет ама баш никога. Од свог небиолошког страначког сина, скоро-па-Бога земаљског добио је имунитет, вилу у Ужичкој, канцеларију, буџетска средства, фондацију, измишљену
функцију, Крагујевац прво за биолошког сина Радомира, сада за кума Луфтику… и смирио се.

Не јавља се витез од Бајчетине да прозбори коју о Косову и Метохији, да објасни своју улогу у потписивању Бриселског споразума, или макар проба да некако одбрани свету српску земљу од „разграничења“, признања или чланства у Уједињеним
нацијама. Можда се, како се прича, стварно нада повратку на чело СНС-а оног тренутка када је Вучић напусти. До тада, као и 2017, када је скупо продао своју кандидатуру за председника, Томислав може у миру да припреми што бољу преговарачку позицију и за 2022, тражећи за сина место у новој влади. Јер, заиста, што је он лошији од других?
Изгледа се се мирно спава након што се уста добро исперу Косовом и Метохијом, новчаници напуне буџетским средствима, а руке, образ и дух упрљају издајом.
А није Николић издао само Космет. Након кума Шешеља, од чега је све почело, издаоје он и странку коју је основао, људе са којима је сарађивао и све оне који су му веровали. Баш зато, далеко од очију и ушију јавности, (бивши) радикали и напредњаци се осећају лоше на сам помен имена најславнијег Бајчетинца.

Јасно је тим поштеним људима да их је Тома превеслао, да су по ко зна који пут били преварени од стране
оног ко је зарад лагодног живота био спреман да изда и Космет, и себе, и Бога. За све то ће му се судити када дође Свевишњем на истину. Добро, за Космет сигурно и раније.

Нисам сигуран плаши ли се овог Суда Ивица Швејк, пошто је до 5. октобра 2000. био атеиста, а од тада је Православац. Прилично сам убеђен, међутим, да га плаши судсопствене партије, који, као прави комуниста, једино и признаје. Тим судом управљају изборни резултати, те је, као такав, овај судија веома окрутан: са скоро 570.000 гласова на изборима 2012. године, својим „мудрим“, надасве достојанственим вођством, Швејк је своју партију свео на свега 335.000 на недавно одржаним.
Па опет, и поред свега тога, нада се добри Вучићев војник да ће се за њега и неколико његових сатрапа бити места у новој влади. Нада се, на странку не мисли! Не чује и не види Ивица да му одбори увелико прелећу у СНС и на страну опозиције (добродошли, браћо и сестре!), да су му чланови бесни због противуставног и противзаконитог
парафа на Бриселском споразуму подржавања идеје „разграничења“, да не могу више да поднесу терор локалних СНС-кабадахија, да не желе да трпе понижење и пузање пред лошијима од себе. Слеп је Ивица док музе државну краву да остали не могу ни до места председника неке општине, осим евентуално Сурдулице. Можда би
најморалније и најпоштеније било да и он, попут многих, прелети у СНС, а часне људе СПС-а остави да се против овог зла боре.


Јер не сме млади Швејк да се приклони старим пајтосима из опозиције и ризикује да му се отвори кофер, да се, не дај Боже, оклизне на Банану или га ошамуте финансијска испарења из Азотаре и Србијагаса. Ипак он цени слободу више од сопственог поштења, па је спреман да се заједно са (мањим) делом Социјалиста певајући ваља у
напредњачком блату не би ли што дуже владао.
Због свега овога, оног дана када дође ослобођење и падне ова издајничка, неспособна и мафијашка власт оличена у Александру Вучићу, у заборав морају отићи и сви Дачићи и Николићи који су је подржавали.

Српски опозициони активиста Млађан Ђорђевић

ИЗВОР: Данас