Почетна Актуелно Цртица о Слободи

Цртица о Слободи

by pera

Искористимо ”магнетизам” историјског карактера Црне Горе да држимо ову земљу и све њене људе усправно. Вјерујем да је то могуће.

Пише: проф. др Владимир Божовић

Пошто се ових дана учестало ”честита” Слобода, мој већ устаљени одговор на то је да је Слобода трајала само онај трен, трептај кад смо сазнали да је свргнуто ропство. И од тог секунда, по правилу, Слобода се повлачи на небо идеја пред нарастујућим страстима ”побједника”. И не само страстима…

А ропство је било вишеслојно. И као свако ропство – понижавајуће. Макар половина грађана Црне Горе је живјела у такозваном ”антидржавном гету”, а у који су гурани људи по националном, вјерском, политичком… кључу. Или просто, због слободоумног става и карактера. Знало се ко је у том гету (и увијек се у Црној Гори зна), без обзира на наличје формалне слободе. А кад си у гету, онда је сваки ”праведни гњев” државе и вјерних тумача њеног бића оправдан. О томе, неком другом приликом.

Прије било које пријеко потребне реформе или како неки кажу ”чишћења” система, морамо да истински, снажно пригрилимо оне ”обичне” људе који су се након 30. августа осјећају ”пораженим”. Да не осјете тутањ побједника, реваншизам, или не дај Боже страх. За то смо најодговорнији управо ми, дојучерашњи становници гета. Ми који смо се кроз различита искуства суочавали са аветима репресивног система обученог у ”одоре” државе, а неријетко и оних без званичних обиљежја. Ми који смо чезнули за Слободом, не смијемо је злоупотребити на штету оних који (тек) сад искрено вјерују да су је изгубили. Мудрошћу и братским загрљајем да се саберемо у Црној Гори, малој земљи великих и злих подјела.

С тим у вези, видим да понегдје промаља страх да ће се, услед нових околности, изворни црногорски идентитет повлачити пред бујицом ослобођене српске свијести и осјећања. И сад, не без личне непријатности, морам подсјетити на нешто што сам написао у тексту:

”Прије неколико година, на једној трибини која се бавила оним општим темама демократизације и оздрављења друштва кроз тражење мостова између идеолошки супростављених полова Црне Горе, рекао сам да је потпуно погрешна претпоставка да ће једна страна, под било којим околностима искоријенити другу. У метафоричном смислу, те двије стране, јесу јужни и сјеверни пол Црне Горе, промјенљивог магнетизма, зависно од историјских околности. То промјенљива магнетичност је константа историјског усуда, једно од кључних обиљежја физике и духа Црне Горе.”

Зато, да заједно подијелимо терет ионако мучног времена. Искористимо ”магнетизам” историјског карактера Црне Горе да држимо ову земљу и све њене људе усправно. Вјерујем да је то могуће.

IN4S