Почетна Актуелно Хрватима Србин компоновао ХИМНУ – Мало позната историја композиције “Лијепа наша домовино”

Хрватима Србин компоновао ХИМНУ – Мало позната историја композиције “Лијепа наша домовино”

by Stefan Milanovic

Можда сте некада прочитали да је хрватску државну химну компоновао Србин, али да ли знате целу причу?

Веровато, много нас и није знало све о овом случају. Да ствар буде гора, кућа српског композитора Јосифа Руњанина 2013. године се урушила усред немара.

Јосиф Руњанин је рођен у Винковцима, у тадашњој Хабзбуршкој монархији, али је пореклом из села Руњани код Лознице. Породица се одатле прво преселила у Бијељину, затим у Славонију, а на крају у Срем.

Јосиф Руњанин је познат по композицији Лијепа наша домовино, која је данас химна Републике Хрватске.

На данашњи дан 1821. године рођен је Јосиф Руњанин (Винковци8. децембар 1821 — Нови Сад2. фебруар 1878) био је српски композитор.

Према речима Руњаниновог братић (рођака)а Николе Руњанина, мелодија је „исхитрена“ према мелодији једне италијанске песме, Кухач је касније нашао да је то врло слободна прерада дуета из трећег чина Доницетијеве опере Лучија од Ламермура.

“Музику за „Лијепу нашу” је написао Србин Јосиф, не Јосип, Руњанин, који је рођен у Винковцима, 1821. године, где је крштен у Српској православној цркви. Јосифов отац Игњат био је син свештеника Петра, који је чинодејствовао у Кузмину. Хрватска стручна, а поготово нестручна јавност, перманентно покушава да укаже да је Руњанин на стихове „Хрватске домовине” само додао туђу мелодију, којој он није аутор, али нема тај критички став према Дежелићевим песмарицама, где се песма проте Васе Живковића „Радо Србин иде у војнике” појављује са стиховима „Радо Хрват иде у војнике”. наводи се у једном тексту у Политици.

Истина јесте да је Јосиф Руњанин заиста компоновао композицију која ће касније постати хрватска химна.

Оно што је исто мање познато је и податак, да је песму “Радо иде Србин у војнике” компоновао такође Јосиф Руњанин.

Руњанин Јосиф умро је у Новом Саду 1878. године.

Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду, где се налази и његов споменик, који има „посебну уметничку и архитектонску вредност”. Податак о његовој смрти налази се и у књизи IV Матице умрлих Св. Успенске цркве (1872–1882) у Новом Саду. У рубрици „Вероисповеденије”, написан је податак „восточно”.

Извор: Медији