Почетна Некатегоризовано Српска слава: Дан када се славе светитељи заштитници и врлине и подвизи

Српска слава: Дан када се славе светитељи заштитници и врлине и подвизи

by Stefan Milanovic

У породичном празнику који се зове слава или крсно име, а које је посебна одлика православља код Срба, садржана су сва значења речи слава. Врлине породичног свеца заштитника надалеко су познате, а његови подвизи на путу ка Богу узор су члановима породице. Светитељу се указује захвалност што као заступник пред Богомпосредује у напорима свих оних који желе да приђу Богу што ближе. Слава је, по правилу, највеће породично славље током године и засењује све рођендане и разна друга пригодна славља, а породична слава заједничка је многима. Слава окупља не само све живе чланове породице и све пријатеље, већ и све претке који су се обраћали истом светом заштитнику кроз векове, и зато је она и празник великог присећања и победе над смрћу. Слава није свечаност појединца, већ заједнице.

По угледу на породичну славу, усталила се пракса да славу славе и поједина трговачка и професионална удружења, школе, културне, добротворне и друге установе или организације, јединице и родови војске и разне друге врсте и облици проширених „духовних породица“. Наравно, свака црква има своју славу – спомен светога чије име носи и коме је посвећен. Сасвим је вероватно да почеци слављења крсне славе сежу до времена када су Срби, мисијом светих Кирила и Методија, коначно крштени – до IX века. Обред славе на литургијској основи увео је Свети Сава. Од његовог времена
тај обред, као и обичаји који га прате, поступно су се обликовали. Главна садржина славског обреда јесте захваљивање и молитва Господу, као и призивање молитвене заштитесветог који се слави. Свештеник прочита молитву за освећење жита. За време овога обреда окаде се икона,свећа, колач,жито, вино припремљени за славу као и просторија у којој се слави, те присутни чланови породице и гости. Непосредно после тог обреда, не прекидајући ток, свештеник прелази на резање славског колача. За то време почињу да се певају празничне црквене песме – тропари.
Свештеник после молитве спушта колачи режега по доњој кори у виду крста и прелива га вином.
Док се певајутропари, свештеник, домаћин и свиприсутни окрећу колач кружно, у десно.После
овога колач се ломи на пола и свештеник и домаћин га љубе (целивају) три пута, а затим
и остали укућани.

За славу се спремају најбоља јела; ако пада у време поста – посна. Све је у знаку највећеггостољубља
– домаћини угошћавају и оне којислучајно или непозвани дођу, а домаћин је у посебној обавези да све време служи. Најпознатије славе, које слави највећиброј Срба, јесу Никољдан (Свети Никола), Ђурђевдан (Свети Ђорђе или Георгије), Јовањдан (Свети Јован Крститељ) и Аранђеловдан (Свети
Арханђел Михаил).