Почетна Друштво ДA ЛИ ЋЕ ПОЉОПРИВРЕДИ БУДУЋНОСТИ ТРЕБАТИ ПОЉОПРИВРЕДНИК?

ДA ЛИ ЋЕ ПОЉОПРИВРЕДИ БУДУЋНОСТИ ТРЕБАТИ ПОЉОПРИВРЕДНИК?

by Stefan Milanovic

Трактори без возача. Дронови који надзиру засаде. Роботи који на њима раде. А радници? Шта ће Европљани радити за 30 година? Да ли ће роботи нашој генерацији плаћати пензионо и здравствено осигурање? Да ли ће нагло увођење технологије довести до ширих социјалних немира?

Сведоци смо најбржег развоја технологија, од када је света и века. Мултинационалне корпорације већ неколико година уназад улажу велики новац у развој потпуно аутоматизованих процеса. Њима не треба људски рад. Тако већ данас имамо тракторе без возача (можда је “оператер” боља реч) који обрађују земљу. Имамо дронове који надзиру производњу и уз помоћ интернета у реалном времену испоручују податке на сервере. Тамо сложени алгоритми, на основу њих, уче како би сутра могли да одлучују. Имамо и роботе који беру плодове боље и ефикасније него што то ради било који обучени хомо сапиенс. Произвођачи механизације данас купују ИЦТ стартапове вредне милионе долара.

Навелико се говори о новој генерацији пољопривреде у којој доминирају информације. Њиховом анализом оне добијају нову димензију и тако полако улазимо у еру вештачке интелигенције. Чудесан напредак се догодио у последњих стотинак година, али вратићу се, на кратко, кроз прошлост да бисмо тај развој сагледали из другог угла.

У свету описа промена постоји потреба за верзионирањем, па тако данас говоримо о четири генерације пољопривреде.

У почетку беше аграр
Кад је реч о првој генерацији пољопривреде њоме се описује аграр с почетка 20. века. Радно интензивна производња ниске продуктивности. Обележава је велики број малих фарми и трећина укупне популације људи у примарном пољопривредном процесу.

STARTAP SREDSTVA ZA POLJOPRIVREDNIKE: Budućnost stiže na srpske njive

Зелена револуција или Пољопривреда 2.0
Након Другог светског рата долази до значајних напредака. Почиње ’50-тих година с развојем вештачких ђубрива и индустрије пестицида. Механизација постаје ефикаснија, а резултати производње по јединици површине постају драстично бољи. Становништво деломично напушта рурални простор и насељава градове. Често се везује уз појам Зелена револуција.

Прецизна пољопривреда и ера особних рачунара – трећа генерација производње хране
Наша садашњост је трећа генерација, односно доба прецизне пољопривреде. Креће од 2000-ите, кроз ГПС технологију и даљинско управљање. Обележавају је сензори и управљање подацима кроз персоналне рачунаре у пуном замаху. Прецизније управљање омогућено је применом сателитских технологија, а оне омогућавају и варијабилне примене ђубрива и пестицида. Можемо дати биљци тачно онолико хранива колико јој је потребно. Долазимо до управљања појединачном животињом, а не више целим крдом. Рационализујемо трошкове производње, а повећавамо производњу по јединици површине и/или грлу. Ефикасност је кључна реч. Потреба за радном снагом је све мања.

Четврта генерација аграра – Паметна/дигитална пољопривреда
Простора за напредак увек има – и развој неће стати, па се поставља питање како ће изгледати будућност производње хране? Живимо у времену све бољег и јефтинијег хардвера (сензора, актуатора, микропроцесора …). Широкопојасни интернет је свеприсутнији што омогућава пренос информација. Рађају се велики дигитални системи у облацима (Рачунарство у облаку или енглески Цлоуд цомпутинг је парадигма информатичке технологије која описује пружање ИТ инфраструктуре као што је простор за чување података или апликациони софтвер као услугу путем интернета) који стварају претпоставку за анализе истих (Биг-дата-аналyсис). Информације повезујемо кроз алгоритме за учење, баш како то раде и људи. Кроз исходе долазимо до спознаја. Машине тако уче и корак по корак, па упознајемо појам вештачке интелигенције. Систем доношења одлука без човека.

Човек – изазов будуће економије
И тако човек властитим развојем постаје вишак. Људски ум креира концепт у којем смањује потребу за самим собом, односно радом и тако резултира оптималном производњом. Живимо у времену када се ништа не ради без пословног планирања и анализе тржишта.

А ти планови укључују потрошњу енергије, трошак капитала, амортизацију опреме и друге варијабле, а на крају и трошак рада. Од свих елемената тих планова он је најтеже предвидљив јер резултат рада зависи од многих фактора. Па и његов трошак. Пословни свет наравно воли чврсте калкулације и ту је машина увек у предности над човеком. Машина не иде на боловање, не тражи повишицу, не касни на посао нити се жали на лошу радну атмосферу.

Неспорно је да ће улагања великих корпорација у аутоматизиовану производњу направити још већи ценовни притисак на све остале произвођаче у ниши. Лако се може извући закључак да ће и даље опадати број људи потребних у процесу производње хране. И ове две премисе сугеришу велики изазов за друштва будућности.

Роботи ће плаћати порезе?
У технолошки развијеним друштвима у последњој деценији воде се дебате на тему: Да ли технолошке компаније треба да плаћају посебне порезе јер својим напретком укидају радна места? Ако нема радних места поставља се питање ко ће уплаћивати новац у пензионе и здравствене фондове? Да ли ће наше пензије зарађивати роботи, а не људи? Да ли ћемо плаћати порез на процесоре као што плаћамо порез на доходак, те тако крпити рупе у буџетима настале због мање радних места?

Намеће се и питање могу ли савремена друштва одговорити решењима на брзи развој технологије? Ако у неколико година милионе радника замене роботи, да ли ће доћи до ширих социјалних немира?

Будућност производње хране?
Јасно је да ће се пољопривредом све више бавити машине, а све мање људи. Закони математике и економије иду ка бесконачној оптимизацији процеса. Потреба за кадровима неће потпуно нестати, али децу треба већ данас усмеравати према новим технологијама и према будућности. Трактор бити без возача. Гледаћемо дронове који надлећу засаде, снимају стање и шаљу информације на сервер. Тамо ће софтвер донети одлуку, чиме ће третирати усеве, брати их или жети. Али и даље ће нетко морати да конфигурише сервер, направи дрон или сервисира трактор. Плодове ће неко морати да ускладишти и прерађује. Сектор услуга ће доживети даљњи развој.

Уз лична документа и доказ о власништу, паори могу на њиву у Републику  Српску - ЈМУ Радио-телевизија Војводине

Као што данашња пољопривреда није упоредива с дедовом, тако нити будућа неће бити с данашњом. Тражиће се друга знања и вештине, а добра је вест да ће људи и за 100 година хтети да једу.

Извор: Агроклуб, Ведран Стапић