Почетна Некатегоризовано НАЈВЕЋЕ СЕЛО У СРБИЈИ НАЛАЗИ СЕ У СРЕМУ И БРОЈИ ПРЕКО 11 ХИЉАДА СТАНОВНИКА

НАЈВЕЋЕ СЕЛО У СРБИЈИ НАЛАЗИ СЕ У СРЕМУ И БРОЈИ ПРЕКО 11 ХИЉАДА СТАНОВНИКА

by Stefan Milanovic

Ово место има око 12.000 становника, а простире се на готово 6.000 хектара. Око 4.000 кућа поређано је у више од 50 улица, од које су неке дуге и пет километара. У школи је хиљаду ђака, а спортски и културни живот је у експанзији.
Лаћарак је по броју становника већи од 17 општина и од 70 општинских места у Србији и и има велики потенцијал за самосталну производњу хране и развој мале привреде.

Крајем 20. века у овом селу је годишње товљено више од 100.000 свиња. Због лоших услова за привређивање, тај број је знатно мањи, али се може лако променити ако постоји воља да се помогне српском сељаку.

Порекло назива

Постоји податак да је Лаћарак у турским списима забележен као Лак-Јарак. Лак је реч мађарског порекла и у преводу значи „место“, а „јарак“ – турска и значи „ров, канал, опкоп“ или заједно – „пољско утврђење“.

О пореклу назива села постоје и две легенде. Прва каже да је село добило име по првом лађару који је пристао уз обалу Саве и ту се настанио. Друга легенда каже да је у прошлости овде постојало мало пристаниште у које су долазиле лађе, па је по лађама настало име Лађарак, тј. Лаћарак.

Ипак, расправа која настане када се говори о називу овог села је само доказ да оно постоји дубоко у легендама и причама бројинх мештана. Међутим, оно што је свима заједничко јесте љубав према свом селу.

Sremska Mitrovica: Laćarak i Mačvanska Mitrovica postaju Opštine ...

Историја
Село је настало још у средњем веку и чак постоје докази да су на простору данашњег Лаћарка живели људи из доба неолита.

Први сигурни подаци о Лаћарку потичу из времена када се Срем налазио под влашћу Османског царства. Село је вероватно остало пусто у време освајања Срема, те Османлије по успостављању своје власти насељавају у Лаћарак становништво из Смедеревског санџака, које је са собом донело филурџијски статус. Тако се јављају и први кнезови у другој половини XVI века, Павел Лукац и Илија Павел, највероватније отац и син.

Српски омладински календар бележи 1871. године да су се, незадовљни одлуком Марије Терезије којом је укинута Војна крајина 1745. у Срему и Бачкој, неки сомборци преселили у Лаћарак.

Ово село дефинитивно има богату али додуше још недовољно истражену историју.

Знаменитости Лаћарка


Амбар у Лаћараку се налази у улици 1. новембра број 174, настао је крајем 19. или почетком 20. века у склопу шупе и котобање. Као непокретно културно добро представља споменик културе од великог значаја.

Настао је крајем прошлог или почетком овог века у склопу шупе и котобање. Оријентисан је чеоном страном према улици мада, за разлику од сличних зграда, увучен у двориште око десетак метара. Постављен је на зидане темеље висине око један метар као и кош одвојен од њега зиданом шупом са два лучна улаза између којих је масивни зидани стуб. Амбар и чардак грађени су од храстовине у скелетном систему. Амбар је са испуном од резане даске, а чардак са хоризонтално прикуцаним резаним летвама. Двосливни кров, покривен бибер црепом, испуштен је над забатом амбара и подужним венчаницама ослоњен на коснике, а по угловима маркиран декоративним гредицама и лајснама.

Забат је скромно декорисан профилисаним покривним лајснама закованим по спојевима равно резаних дасака којим је затворен. Подно забата је окапница покривена редом дрвених црепова, а испод ње профилисана даска која се наставља дуж венчанице на дворишној страни. Судећи по улазу у амбар из шупе, може се претпоставити да је амбар са чардаком и шупом настао као целовит конструктивни склоп. У противном, амбар би – као слободностојећа зграда накнадно обједињена са осталим – имао улаз на чеоној страни. Нису извођени конзерваторски радови.

Црква Светог Архангела Гаврила у Лаћарку изграђена је око 1760. године. На датом месту постојала је старија црква. Унутрашње украшавање цркве започето је 1766. године. Осликавање иконостаса започео је Григорије Давидовић-Обшић 1786. године, а завршио Кузман Коларић 1803. године. Последња обнова извршена је 2006. године.

Ова црква је једнобродна грађевина барокне основе с олтарском апсидом на источној страни и барокним звоником призиданим на западу. Украси су везани за неокласицизам. Постоје троје двери: западне, јужне и северне.

Римокатоличка црква у Лаћарку је богослужбени објекат жупе св. Ане бискупије Сријемске, са седиштем у Лаћарку. Црква је подигнута на темељима старије грађевине која се због старости, лоше градње и слабијег одржавања урушила. Градња данашње цркве је започело 2001. године према пројекту архитекте Здравка Жугаја из Земуна.

Лаћарак данас
Ово село, данас општина је једна од најбрже растућих у последње две деценије. Лаћарак је за врло кратак период достигао број становника скоро дупло већи него што је имао од свог постанка. С тога долазимо до закључка да ово село изузетно прати савремени тренд и развој где највише доминира сточарство и пољопривреда. Захваљујући свом значајном прогресу Лаћарак данас важи за једно од највећих села у Војводини и Србији.

Извор: Војводина Инфо