Почетна Некатегоризовано ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ ЖИВОЈИНА МИШИЋА: И У ТРЕНУТКУ СМРТИ СЛАВНИ ВОЈВОДА ЈЕ ПОКАЗАО КАКАВ ЈЕ ЧОВЕК БИО

ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ ЖИВОЈИНА МИШИЋА: И У ТРЕНУТКУ СМРТИ СЛАВНИ ВОЈВОДА ЈЕ ПОКАЗАО КАКАВ ЈЕ ЧОВЕК БИО

by Stefan Milanovic

Војвода Живојин Мишић преминуо је у Београду 20. јануара 1921. у 5.30 часова пре подне после дуге и тешке болести. Било му је 65 година, а лекари и медицинско особље окупљено око њега забележило је и последње речи једног од највећих српских јунака

Један од највећих јунака Првог светског рата и легенда још за живота, војвода Живојин Мишић дочекао је демобилизацију остарео и видно ослабљен. Шушкало се да је славни војник болестан, али је он свеједно, наставио да извршава дужности које су му повераване.

После краја рата Живојин Мишић је постављен за првог начелника Главног генералштаба војске и морнарице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Било је то почетком маја 1920. али, нажалост, здравље није дозволило да се војвода ту дуже задржи.

Дуга и тешка болест прекаљеног ратника
Није много прошло, а Живојин Мишић је пао у болесничку постељу. Упућен је на лечење у Париз али, након што је утврђено да се за њега не може много учинити, тражио је да се врати у Београд.

Последње дане је провео у Врачарском санаторијуму. Четрнаест месеци се борио са болешћу окружен најбољом могућом негом и пажњом у првом реду, медицинског особља. На Петровдан 1920. са одредом војске, посетио га је и регент Александар Карађорђевић након чега је одржао говор одавши Мишићу највеће поштовања и истичући његове заслуге у борби за слободу Србије.

Након ове почасти, наредних дана стање Живојина Мишића се озбиљно погоршало, а како је велики српски ратник провео последње дане свог живота сазнајемо из тадашњих новина.

“Већ пре три дана војвода је добио нагло повећање температуре, а отоци од жљезда које су му се појавиле на телу, почели су се приметно појачавати. За све то време, као и кроз дуге месеце које је проео прикован за болничку постељу, војвода се држао прибрано и добро.
Али је синоћ наступила криза услед плућног едема који га је све више гушио. Радња срца, која је и иначе у последње време била слабија, услед нехрањења и потпуне изнурености, од синоћ је толико ослабила, да су му лекари морали убризгавати камфор. Када је видео шта лекари већ предузимају, војвода је болно узвикнуо: “Зар је већ дотле дошло?”
Све до пред саму смрт болесник је био потпуно свестан не говорећи ништа о смрти. Све до последњег тренутка са војницима који су га неговали поступао је, као и на фронту, необично питомо и љубазно, називајући их синовима и децом.”
— “Политика” у издању од 20.1.1921. године

Politika od 20. januara 1921. godine, Foto: Digitalizovana arhiva Politike

Захваљујући истом извору остале су забележене и последње речи војводе Живојина Мишића.

  • Када је јутрос, око четири часа, наступила последња криза и када се видело да је смрт већ ту, војвода је у неколико махова узвикнуо: “Ох, кукавцу мени!” То су можда биле мисли на породицу коју, сиромах, оставља сироту и незбринуту. Око пола шест часова, војвода се обнезнанио изговарајући последње речи: “Општа је ситуација добра. Они се повлаче…” Тренутак доцније наступила је смрт – наводи “Политика”.

Данас се мисли да је војвода тада био у дубоком бунило и да је вероватно сањао. Ако је тако, онда је то сигурно био сан о некој од његових славних победа…

Извор: Историјски забавник