Почетна Колумна “Допинговани” Мијат маже наивне интелектуалце

“Допинговани” Мијат маже наивне интелектуалце

by Stefan Milanovic

Борба против доласка компаније Рио Тинто на Јадар ради експлоатације минерала јадарита полако мења свакодневицу мештана као и друштвене токове. Иако је Рио Тинто овде присутан већ 15 година, ствари тек последњих годину дана избијају на површину.

Јавност је добила могућност да се информише и реагује на Просторни план подручја посебне намене 2019. године пред новогодишње празнике, одлично су темпирали да нико не сазна, та прилика је пропуштена. Један од оних који су ипак били информисани, а нису се укључили да од старта то оспоравају је Подрињски антикорупциони тим предвођен новинаром и активистом Мирославом Мијатовићем (46) који је тада тврдио да не признаје легалност овог плана, те га зато неће ни нападати. Тада је од свих еколога можда само он знао за ово и имао је јединствену прилику да уради нешто. Да му је то била жеља и циљ.

Но, та прилика је пропуштена. План је усвојен и сада се пост фестум покушава нешто надокнадити. Сада се Мијатовић сетио да скупља пажњу на овој теми. Добио је пажњу јавности те је гостовао код Оље Бећковић у Утиску недеље. Мијатовићу је сада највећи проблем што у противљењу ископавања јадарита и уништавању долине Јадра није сам, већ да су и други дигли свој глас. Смислио је да оптужи све бескомпромисне борце против рудника за политиканте, како би себе представио као неког идеалисту. Кренуо је да прави кампању против опозиције. Једино није објаснио како је могуће да се противи томе да се Двери, Народна странка и Ослобођење укључе у битку против рудника, а посланик Глишић, политички покрет Не давимо Београд, чланови СНС који преко министарстава аминују ове одлуке су по њему легитимни саговорници и са њима има сарадње?!

У том смислу су му патриотске организације проблем ако бране екологију и интегритет Србије, а Ана Брнабић није, те је ишао да подржи предају електронске петиције испред владе. Можеш мислити, електронском полуанонимном петицијом која уопште не испуњава законске захтеве ће да зауставе највећу светску рударску компанију којој колонијална Влада Србије испуњава све жеље.

Ово скретање пажње са праве легалне и друштвене борбе на виртуалну “борбу” је одлично успело и Мијатовић се поставио за неформалног лидера целог покрета. Глуми Ћуту Другог. Па ко је онда он? Новинар који је завршио курс ББЦ, бивши координатор контроле избора за ЦЕСИД и ЦРТУ. Леп, пријатан, љубазан човек са стилом и фазонираном брадицом. Човек као слика. Да му се да поверење и поведе нас у лепшу демократску будућност у којем царује другарство.

Међутим, сви који иоле познају психологију знају да је фазонизирана брадица заправо психолошка маска, знак да једно жели да представи јавности, а да иза маске стоје ружне ствари. За кога је још радио овај новинар? Па прикупљао је податке за неке људе које су затим уцењивали нимало наивним износима, на више десетина хиљада евра. Дружио се са криминалцима, био је председник фудбалског клуба Гучево. Два хектара ФК Гучево издао је за 20.000 годишње на 20 година. Разлику себи у џеп. По Лозници се прича да се након овог “посла” месецима губио у оргијама са халуциногенима у Београду и да се вратио када је нестало муниције. Међутим, та продаја-издаја клуба није баш прошла без последица. Мијатовић је заборавио једну ситницу, а то је да је уговор за издају потписао 9.10.2017. а да је оставку поднео 2.6.2017. Дакле, Мијатовић путује кроз време, као и сви прави шамани када узму гљиве. Али, Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду није баш поверовао у ту причу јер је против њега покренута кривична пријава злоупотребу поверења у обављању привредне делатности и води се истрага. Мијатовић се брани тиме да се не сећа ничега. Наравно, вероватно је у праву. Можда смешне цигарете изазивају селективну меморију. А најсмешније од свега је да њега, председника самооснованог Подринског антикорупционог тима испитује одељење за сузбијање корупције! Док Мијат узима пара од страних донатора типа од богате шведске фондације Сида, шорошевог Фонда за отворено друштво, Европске комисије, Центра Олаф Палме, Београдске отворене школе, да би се борио против корупције, заправо је он оптужен за корупцију! Одлична прича за једног истраживачког новинара.

Одакле Мијат познаје Видоја, дугогодишњег градоначелника, господара Лознице? Полиција има Мијатов досије и опуштено га уцењује. Од инспектора до бивших начелника, од Видоја до Љубинковића, сви знају одакле дува ветар. Мијат против Видоја не сме да зуцне, а не само зато јер му жена ради у општини. Може Видоје да отвори рудник јадарита у центру Лознице, Мијат неће зуцнути ни против њега ни против Видојевих политичких шефова. Штитиће он кићеним речима изокола и министарку рударства Михаиловић и премијерку Брнабић и председника Вучића. Неће они бити криви за подмукао план уништавања Јадра, већ гнусна опозиција.

Једино питање које се крије иза ове маске је колико ће он да добије.


Када му је Рио Тинто нудио око хиљаду евра плате да буде портпарол, било му је мало. Хоће човек више. Хоће да и ове године оде на летовање у Египат или можда боље на Малдиве.

Зато сада мора да одради посао, да завади људе, постави наивне интелектуалце на чело и манипулише њима, да укаља праву опозицију, да скрене пажњу на небитне ствари, да потроши енергију народа.

Тада ће Ривер Тинктура без великог противљења ући у долину Јадра, преврнути и небо и земљу. Поораће гробове три хиљаде недужних жена, деце и стараца које су нацисти поубијали у Драгинцу у Другом светском рату, преораће десетине археолошких налазишта, прегазити пољопривреднике, уништити пчеларе и воћаре, отерати домаћине, стари ће од туге помрети, а млади ће постати рударски робови на својој дедовини. То је план. Отети воду из Дрине и спровести је да спира јадар, а да се затим загађена врати, затрује Дрину и Саву.

Сви ће се играчи огребати за мало сребрњака, а Мијат ће узети вутру и смејати се наивцима.

Рио Тинто други пут међу Србима

Пред Други светски рат је Рио Тинто одржавао сарадњу са мусолинијевом Италијом, коју је снабдевао гвожђем која је била витална за нацистички програм наоружавања.

Током окупације Чешке је од 1938-1943 произведено око 330.000 пушака Гевер. Једну од тих видите на овој слици фотографисаној током масакра у Драгинцу крај Јадра у којем је скоро три хиљаде људи убијено од 14-19 октобра 1941. године.

Рио Тинто хоће да се врати у Србију и Јадар. Зар заиста мислите да електронска петиција, Ана Брнабић и Мирослав Мијатовић желе да их зауставе?