Почетна Колумна Фијаско српске дипломатије

Фијаско српске дипломатије

by Stefan Milanovic

Вијори се застава “Косове” на заседању Савета безбедности Уједињених Нација. Први је реаговао, а ко би други, представник Руске Федерације, Дмитриј Пољански. Он је захтевао да се застава “Косова” уклони из позадине видео линка на ком се појавила Доника Гервали, самопроглашена министарка ино послова “независног Косова”.

Председавајући седници, представник Вијетнама, прекинуо је седницу на 45 минута ради даљих консултација, након чега је одлучено да видео седница буде настављена јер је то “у складу са новоуведеном процедуром за време трајања Ковида 19”, а Доника Гервали задржи заставу “Косова” у својој позадини. Ново правило такође каже да видео конференција има искључиво неформални карактер!

Министар спољних послова, Никола Селаковић, уложио је протест, па онда одржао своје “формално” обраћање “неформалном” видео скупу. “Истрпели смо то што они зову својим државним симболима”, а све зарад “ретке прилике да се у најважнијој међународној организацији на свету изнесе став наше земље”.

Марко Ђурић је из своје рупе одушевљено аплаудирао и урлао – “Ацо, Србине, Ацо, Србине”.

Тако је Србија “истрпела” по други пут (!) и јуначки победила “Косовину” државну заставу, а успут: албанске санкције на увоз робе, неформирање ЗСО, хапшење Марка Ђурића, забране посета и протеривања са АП КиМ Владиних представника, албанске упаде у српске домове здравља, формирање војске “Косова”, касарну изнад Косовске Митровице, обијање цркава, многобројне нападе и хапшења преосталих Срба, отварање амбасаде “Косова” у Израелу, српског “министра за повратак” у “влади Косова”…

И Привредна комора Србије недавно је такође “истрпела” Косовину заставу, што широм отвара врата за остала “трпљења”, а зато је добила кривичну пријаву покрета “Ослобођење”.

Да је хтео да изнесе став народа наше земље, или да је хтео да престанемо да “трпимо”, Селаковић би притиснуо дугме и искључио видео линк, што би било једнако као да је изашао напоље. Али Селаковић не износи став народа, већ став издајника предвођених Александаром Вучићем, који не “трпи”, већ спроводи обећано. А обећано је управо то – да се мало, као фол буни, а заправо призна независну Косову у свом пуном капацитету.

Шта очекивати од дипломатије коју на најважнијим позицијама заступају Марко Ђурић, Мирослав Лазански, Ана Хрустановић, Немања Стевановић, Никола Селаковић… Могле су слободно амбасадорке и министарке да буду и Мила Опалић, Вања Хаџовић, Слађана Николић, Душица Јевђеновић…

Разлика између дипломатских дилетаната и дипломатских старлета је велика; дилетанти појма немају шта раде, а старлете врло добро знају шта раде.

Ипак, има и позитивних помака у српској дипломатији. Најурен је Ивица Дачић, а биће растурен и остатак СПС-а у том министарству. Остаје огољена Вучићева “дипломатија” да потписује неке нове бриселске споразуме.

Давор Калајжић, пензионисани службеник политичке канцеларије специјалног представника УНМИК-а