Почетна Колумна Освета истини

Освета истини

by Stefan Milanovic

Све што Милан Думановић говори није ништа ново. Трезори Комерцијалне банке већ су били сигуран дом за стотине килограма и тона дроге којима је тајна служба ономад финансирала своје црне операције, а појединци пунили џепове. Од када постоји тајна служба, ничим се није прославила до лоповлуком и убиствима режимских политичких противника и незгодних новинара.

Списак жртава КНОЈ-а, ОЗНА-е, па све до новокомпонованих синонима „службе“ која се тренутно зове БИА, импозантан је. Служба је убила Крцуна, Ђинђића и Стамболића и још на десетине и стотине других, што у државама које је несачувано чувала, што по белом свету. А издајници и криминалци у њеним редовима постали су „симбол“ службе. Симатовић, Станишић, Булатовић, ЦИА, МИ, Легија, Звеки, киднапери и ловци на уцене, продаја Милошевића, Караџића, Младића и осталих, а све зарад пуног новчаника појединаца из „службе“ и политике.

Све државе које је „служба“ требало да чува и сачува, од прве до последње, распадале су се у потоцима крви и разарања. Неспособни, несавесни, бахати, корумпирани, криминализовани и издајнички кадар тајних служби директан је кривац за катастрофална разарања и страдање свих грађана бивше СФРЈ. Поједини преживели припадници „служби“ још увек су на многим међународним потерницама. Ко још може да заборави Доланца и Аркана?

И сад би баштиници крваве „традиције“ да наставе освету истини кроз добро нам познато тјунинг „правосуђе“? Или можда уобичајено „решење“, Думановић и Тепићева попут Ћурувије, Пантића, Даде? Тестирати Цвијаново „самодављење“? Спонтани ноћни пожари, Гроцка, Сурчин? Шта је следеће? Бахатост и сила више неће никога уплашити. Доказа има напретек, а тек ће бити отворена лавина оних којима је доста и који пуно знају. Нису Србију уплашили ни Црно-жута монархија, ни Свастика ни НАТО уранијум. Ни Милошевићева није горела до зоре, упркос свим убиствима и пљачки. Не могу кофери све да плате, не може се убити, запалити и дрогирати сва Србија.

Шверц је криминал. Намештање фудбалских утакмица је криминал. БИА на обезбеђењу фабрике марихуане је криминал. Авион на поклон од криминалаца је криминал. Брод на поклон од трговаца дрогом је криминал. Хеликоптер на поклон од лица са потернице је криминал. На казану код кр

иминалаца је криминал. Неодговорност за смрт седморо људи је криминал. Криминал је када БИА криминалцима одобрава дозволе за ношење оружја. Криминал је када БИА годинама не види Невољу, Шкаљаре и Каваче. Криминал је извлачење пара из државних предузећа, под носом БИА-е. Криминал су „Бриселски споразум“ и „Вашингтонски пакт“.

Криминал је и замењена фасцикла. Криминал је амбасада у Јерусалиму. Криминал су Тачи и Вучић. Криминал је „Српска листа“. Криминал је Београд на води и Савамала. Криминал су брисеви на дрогу у основним школама. Криминал је кад је главни град светска престоница загађеног ваздуха, а држава прва по броју умрлих. Криминал су архитектонски монструми опраних пара над извориштима воде за пиће. Криминал је када стотине хиљада тона сумпорне киселине треба просути по ораницама и воћњацима. Криминал је када милион еура вредан видео надзор не ради на дан убиства Оливера Ивановића. Криминал је када заробиш два минута. Криминал су озониране „бунга“ оргије и преврнути чамац на Дунаву. Криминал је кад жандармерија чува бунгаше на „Србији“. Криминал је када генерали полиције бунгају ботоксиране силиконуше, а ове им цепају аутомобиле. Криминал је када о опијатима и алкохолу зависне особе девијантног менталног понашања воде државу. Криминал је када ноћни ТВ програм државних фреквенција чини дрогирани шљам мушког, женског и изопаченог рода а не постоји дечји школски програм. Криминал је када ти на дупету и силиконима упечате диплому, а партија те удоми. Криминал су 35.000 еура месечно, највеће кредитно задужење и највећи буџетски дефицит.

Каква је професионална квалификација директора БИА-е, осим оне „волим ове новинарке које овако лако клекну“? Којим знањем и поступањем ради на „заштити безбедности Републике Србије, откривању и спречавању делатности усмерених на подривање или рушење Уставом утврђеног поретка Републике Србије“. Да ли је открио нешто од тога? Шта је приоритет, бити војник ове земље и овог народа, или партије и братије? Јер посебан је криминал ако директор БИА-е све горе наведено зна, а не поступа.

Најтежи криминал је ако све наведено заиста не знаш, а водиш „службу“ која треба да зна, спречи, брани и одбрани.

А највећи криминал је када кренеш да се са државне функције светиш врхунском професионалцу, Милану Думановићу, који је за разлику од директора БИА-е, осим што је професионално образован, у својој полицијској каријери био награђиван за постигнуте резултате у борби против криминала и који је засметао када је у својој непоколебљивој честитости кренуо да ради оно што треба, а то је да укаже на криминал тамо где га бити не сме, па је уперио прстом у Гашића и чедо – Дијану Хркаловић, да би потом био избачен са посла.

Братислав Гашић, поред већ поменутог случаја „Хеликоптер“, али и осталих прљавштина у каријери, послао је и Дијану Хркаловић у МУП. Примањем таквог кадра у БИА, а потом и његовим прослеђивањем у МУП, Гашић је још једном показао да је потпуно неспособан, а можда чак и злонамеран у свом државном деловању. То треба посебно испитати. Поставља се питање ко је заправио стварни армирани прслук црним џиповима и бакљама и гориво YU-SEX, YU-PRC i YU-TUC авионима? Шта очекивати од још једног одасланог БИА кадра, Министарке правде Маје Поповић? Колико људи је БИА запослила по доношењу новог Закона о БИА, који је директору омогућио арбитрарно запошљавање без конкурса и провера? Ко може да утврди број евентуалних „криминализованих“ значака? Да ли је БИА девастирана ради стављања у службу партијској војсци владајуће коалиције?

Да ли је неко наумио да постане калиф уместо калифа? И Берија је кажу склонио Стаљина, а Ранковић хтео Тита.

Одговоре на ова питања дужна је прво да пружи БИА, али она је очигледно паралисана и растројена вишедеценијским погрешним усмерењем и катастрофалним неуспесима. Одлазак руководећег кадра императив је опстанка државе. Када су наступила кризна времена, Путин је стечено знање и школу инвестирао у изградњу нове Русије, није шверцовао преко берлинског зида.

Да би држава била враћена народу, а институције ослобођене, први задатак следећих власти мора бити потпуна реорганизација безбедносног сектора и успостављање неприкосновеног принципа конкурса: провере писмености, теста спремности, школске спреме, менталног и општег здравља, и осталих метода селекције запошљавања људи који ће носити посебна овлашћења. Тек тада следи успостављање владавине права и полагање рачуна пред народом, па поврат покраденог.

Думановић није и неће бити сам. Он је тек један у седам милиона. Биће ослобођени осталих 6.999.999.

Давор Калајжић, пензионисани службеник политичке канцеларије специјалног представника УНМИК-а