Почетна Некатегоризовано ЕЛЕКТРИЧНИ АУТОМОБИЛИ ЗА ЗДРАВИЈУ СРЕДИНУ И ЛИТИЈУМ – ОКСИМОРОН

ЕЛЕКТРИЧНИ АУТОМОБИЛИ ЗА ЗДРАВИЈУ СРЕДИНУ И ЛИТИЈУМ – ОКСИМОРОН

by Stefan Milanovic

Недавни светски извештаји показали су да је прошле године продаја електричних аутомобила досегла рекордну бројку од три милиона продатих возила, односно продаја је упркос економској кризи порасла за 41 одсто у односу на претходну годину. Такође, у складу са растућом скалом и предвиђањима, у наредних 10 година очекује се експанзија ових машина.

Иначе, један од фактора који је допринео њиховој популарности јесте и улога у достизању нето-нултих емисија на глобалном нивоу. Другим, простијим речима, док возите овај ауто мање загађујете животну средину него “дизелашима”, јер према подацима Светске здравствене организацие у свету око шест милиона људи умре само због загађеног ваздуха. Неке земље су чак и стимулисале регистрације, паркинг и пуњење ових аутомобила. У међувремену нека друга истраживања указала на то да наводно ове машине уопште не чувају животну средину колико се сматра, односно да у односу на “дизелаше”, ништа посебно мање не загађују околину.

Е, сад – какве везе ово има са пољопривредом?

Има и те како – аутомобили “иду” на батерију и то литијум-јонску различитог дизајна, сличну онима које се налазе у смартфонима и лаптоповима, само већих димензија. Животни век тих батерија зависи од много фактора; начина пуњења и пражњења, радне температуре, система хлађења, саме конструкције. Такође, батерије ће се временом донекле деградирати и изгубити део својих иницијалних потенцијала, иако кажу и да би њен век требало да траје око 15 до 20 година, али са многим изузецима. Дакле, потрошна је роба, а с обзиром на најављене прогнозе раста продаје електричних аутомобила – порашће и њихова производња и употреба.

Ископавање литијума уништило би пољопривредну производњу?

Недавно смо на страницама Агроклуба објавили текст о томе како ископавања литијума могу штетно да утичу на природу, али пре свега на пољопривреду. Доктори хемијских наука указују на то да се користе огромне количине воде и сумпорне киселине, а као отпадни материјали заостају киселе отпадне воде, док се велика количина јаловина од флотације која је претходно третирана сумпорном киселином одлаже. Последица је загађење околине услед тих процеса. Сумпорна киселина би дошла у водотокове, а све би се то негативно одразило на квалитет земљишта, производњу плодова и на крају све оно што ми поједемо, сагласни су.

Опоравак земљишта трајао би деценијама, а о пољопривредној производњи становништво би могло “само да сања”, бар наредне две генерације.

Сматра се да би аеро-загађењем осим Србије биле погођене и суседне држеве; Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија и Бугарска.

Због тога последњих недеља и месеци мештани, најпре Лознице, Пожеге, Горњег Милановца, па и Ваљева и Јагодине били су прилично узнемирени због “тихо” најављених ископавања литијума на подручују њихових насеља. Уследили су протести, медијска праћења. Да ово није био било какав протест, сведочи и чињеница што су на страну побуњених стали и академици, професори, чак и декан једног факултета, дакле “научни” свет.

Борба мештана против истраживања литијума у Прањанима и горњомилановачким селима

Поводом овога, огласила се и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић која је појаснила да се не говори само о експлоатацији руде, већ и о њеној преради, могућности за отварање фабрике литијумских батерија, и на крају електричних аутомобила који их користе.

Такође, испред компаније која би ископавала литијум, уверавају јавност да коп неће бити површински већ подземни, па да тако неће бити киселог отпада нити опадних испарења. Али, опет…

Дакле, електрични аутомобили који су наводно корак ка очувању природе и смањењу утицаја климатских промена могу да функционишу само на литијумске батерије за чије ископавање руде се неповратно оштећује средина, односно земљиште. Зар не звучи ово као један својеврсни оксиморон – стилска фигура о којој смо учили у школи са незаборавним примером “живи леш”?

На крају, питање аутора текста – потпуног лаика за литијум, али борца за приступ здравој храни и средини јесте, да ли ћемо кроз пет или десет година сви возити електричне аутомобиле, радити у руднику или фабрици за прераду литијума и бити “живи мртваци” јер ће храна коју једемо и места у којима живимо бити трајно загађена?

Извор: Агроклуб