Почетна Некатегоризовано КАКО ЈЕ ВЕЛИКИ СРПСКИ ВОЈСКОВОЂА ПУТНИК ДОБИО СВОЈЕ ПРЕЗИМЕ И ЗАШТО НИКАДА НИЈЕ НОСИО СВОЈА ОДЛИКОВАЊА

КАКО ЈЕ ВЕЛИКИ СРПСКИ ВОЈСКОВОЂА ПУТНИК ДОБИО СВОЈЕ ПРЕЗИМЕ И ЗАШТО НИКАДА НИЈЕ НОСИО СВОЈА ОДЛИКОВАЊА

by Stefan Milanovic

Радомир Путник је током своје богате војничке каријере био два пута начелник Главног генералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату и свакако један од највећих војних стратега у историји нашег народа. О његовој каријери зна се много, али је порекло његовог презимена мање познато.

Радомир Путник рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу. Његов отац Димитрије рођен је у Белој Цркви као син јединац и био је учитељ. Из Баната се преселио у Крагујевац, где је био познат као најбољи учитељ у основној школи. Мајка му се звала Марија, и као и његов отац, родила се у Белој Цркви.

Путник је имао два брата и две сестре.

О овом славном српском војсковођи из балканских и Првог светског рата много се зна и много је писано. Ипак, порекло необичног презимена војводине породице – Путник, мање је познато.

Прича каже да је презиме Путник Радомирова породица добила у време када су се њихови преци, тачније деда Арсеније, доселили са Косова у Банат, у Белу Цркву. Вероватно су због чињенице да су “допутовали” и добили презиме, мада о томе постоји и једна, колоритнија прича.

Наиме, кажу да је, када су деду Радомира Путника Арсенија, који је тада имао око седам година, упитали како се зове, дечак одговорио да је он “путник у непознатом правцу”.

Тако је Арсеније постао први Путник, а презиме се после преносило са генерације на генерацију све до војводе Радомира Путника.

Војвода Радомир Путник је током своје богате војничке каријере био два пута начелник Главног генералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Реч је о једном од најодликованијих појединаца у нашој историји, а војводина признања за храброст подразумевају домаћа, али и нека од највиших страних одликовања.

Набројмо само нека – Орден Карађорђеве звезде 1. и 2. реда, Орден белог орла 3, 4. и 5. реда, Орден таковског крста са мачевима 5. реда, Орден Светог Саве 1. реда, Златна и сребрна медаља за храброст, Споменица рата за ослобођење и независност 1876—1878… Па затим – енглески Орден Светог Михаила и Светог Ђорђа са лентом 1. реда, руски Орден Светог Станислава 1. реда, француски Орден Легије части 2. реда, Француска…

Ипак, да живите у Србији крајем 19. века и којим случајем сретнете војводу, то ни по чему не бисте закључили. Зашто?! Зато што Радомир Путник скоро никада није носио своја одликовања!

У личном животу славни војсковођа је био миран, повучен и скроман човек. За време балканских ратова, наредио је да дневнице потпоручника и војводе буду исте – три динара дневно.

У јавности никад није био разметљив и није волео хвалисавце. Његово избегавање да у јавности носи своја одликовања прочула су се и остала је забележена прича да је старог војводу неко једном питао зашто је то тако.

– Моје декорације су испод мундира – у једној реченици је одговорио војвода Путник.

Стар и онемоћао, Радомир Путник преминуо је у току Првог светског рата. Тешко болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. је пребачен на Крф, где се лечио до септембра исте године. Са Крфа је отишао у Ницу да настави лечење, где је и преминуо.

Његови посмртни остаци су у Краљевину СХС, пренети тек 6. децембра 1926. године, скоро десет година након његове смрти. Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу.

Извор: Историјски забавник