Почетна Колумна Бошко Обрадовић, изневеритељ завета и учитеља!

Бошко Обрадовић, изневеритељ завета и учитеља!

by pera

Бошко Обрадовић је у својој веома упадљивој транзицији и трансформацији личности и политичког деловања доспео дотле да ради директно против животног дела блаженопочившег митрополита Амфилохија Радовића у Црној Гори и највиших заветних идеала блаженопочившег владике Атанасија Јевтића.

Можда то не би било тако страшно и саблазно да се тај исти митрополит Амфилохије са владиком Атанасијем није годинама, редовно одазивао позивима за држање предавања родољубивом студентском удружењу са Филолошког факултета окупљеном око редакције билтена студената србистике “Двери српске”.

Управо захваљујући овој двојици горостаса на тим предавањима у Сали хероја на Филолошком факултету, затим амфитеатру Машинског факултета, Дому синдиката и другим просторима у Београду, али и широм Србије, Црне Горе, БиХ, окупљало се хиљаде младих људи жељних аутентичног светосавског родољубивог размишљања и деловања, што је “Двери српске” учинило најугледнијим и најаутентичнијим патриотским покретом, који је за своје учитеље имао између осталих угледних националних имена и два васељенска хришћанска формата: митрополита Амфилохија и владику Атанасија, око којих су се већ деценијама почевши од манастира Ваведење, Богословског факултета, Патријаршије, па надаље кроз њихову архипастирску службу окупљали сви који су били гладни и жедни Бога, Православља, Светосавља, духовног и националног буђења.

Двехиљадитих година редакција Двери српских је прерасла у невладину организацију и проширила своје деловање, што су поново ова двојица великих владика и свесрпских учитеља помагала колико су били у прилици. Треба поменути за оне који не знају да су митрополит Амфилохије и владика Атанасије заједно са својим теолошким научним радом са великом усрдношћу и радошћу чинили све да се српски народ, а посебно деца и омладина врате на светосавски заветни пут и да се отргну из комунистичких смртоносних канџи које су деценијама убијале у српском народу све што је православно и светосавско. Неретко су због овог подвига и страдали, али су са потпуном решеношћу и одлучношћу истрајавали у овом деловању.

Из тог разлога су се тако брижно и односили према покрету Двери, радујући се тим младим људима који ступају на пут духовног и родољубивог буђења, помажући им у духовном узрастању. Такође су им као прекаљени борци давали савете да правилно расуђују како не би били обманути, преварени и надговорени од антизаветно настројених центара утицаја који са великим позором прате деловање овог покрета који је устао да руши свет који су они стварали. Посебно захваљујући овој двојици архијереја Двери су увек у дијалогу са тзв. другосрбијанском идеологијом имале квалитетан, снажан и чврст став и одговор!

Владике Амфилохије и Атанасије помажу штампање часописа, обезбеђују помоћ, примају у госте читаве аутобусе припадника и симпатизере покрета Двери и такође настављају са оним најважнијим – држањем предавања којима напајају отворена срца младих људи окупљеним око покрета. Треба поменути да су Двери помагале и друге владике и духовна лица СПЦ, као и бројне угледне личности како из матице, тако и из дијаспоре. Све ово је довело покрет Двери српске у најповољнију ситуацију од свих патриотских иницијатива од Другог светског рата да ураде нешто значајно за српски народ после вишедеценијског југословенског, комунистичког и антизаветног ропства.

Било је и пре и после много покрета и странака са националним предзнаком, али ни један није био тако снажно и аутентично заветно настројен и тако темељно и пажљиво утвређен у духовно-националном идентитету као што су то биле Двери. Многе су очи биле упрте у овај покрет у који је уложено као ни у један пре њега.

Како је Бошко узвратио владикама Амфилохију и Атанасију и на шта је сав тај духовни залог и капитал потрошио?

О политичком транвеститству Бошка Обрадовића нећу рећи ни реч. О томе се мање више све зна и о томе могу да сведоче његови бивши саборци.

Овде је реч о издаји идеје и завета.

Прво желим да напоменем да Бошко Обрадовић није ни дошао на сахрану владике Атанасија за шта нема оправдања. Тим чином је дао јасну подршку режимским владикама које се такође нису појавиле на сахрани и које на сваки начин гледају како да униште лик и дело које нам је остало од Владике Атанасије и Митрополита Амфилохија.

Бошко Обрадовић сада служи као режимска марионета преко које Александар Вучић крије издају Косова и Метохије и преко које се обрачунава са својим политичким неистомишљеницима у свим српским земљама.

Не заборавите да је Бошко Обрадовић овако узвратио Атанасију и Амфилохију:

ПОДРШКОМ ДФ У ЦРНОЈ ГОРИ И ПОДРШКОМ АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ КОГА ЈЕ ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ НА САМРТНОМ ОДРУ НАЗВАО ПРЕДАТЕЉЕМ КОСОВА!!!

Закулисне игре и игрице настале у кабинетима БИА и Александра Вучића, а којих је постао учесник Бошко Обрадовић су само показале његов недостатак било каквог капацитета да се носи са заветним идејама и да на том путу истраје до краја, баш попут оних којих се одрекао.

Уображенко из Чачка и човек који није успео да види никог и ништа од самог себе, постао је све оно што никада није желео. Маргинална политичка фигура која служи за поткусуривање великих играча.

Можда ће прећутати овај текст, можда ће се немушто бранити, окривити запад, службу, БИУ, ЦИУ, али дубоко у суштини свог бића зна да је ово истина и да ће се владике Атанасије и Амфилохије и даље молити за њега да се врати на прави пут, јер га нису заборавили и издали као што је он њих.

Марко Симић