Почетна Друштво Вождови посмртни остаци почиваће у Ваведењском манастиру

Вождови посмртни остаци почиваће у Ваведењском манастиру

by pera

НОВИ САД: Посмртни остаци вожда Ђорђа Статимировића, једног од највољенијих првака српског народа у Аустроугарској, након ексхумације и преноса из Беча у Србију, биће похрањени у порти манастира Вавадења пресвете Богородице у Сремским Карловцима, потврдио је за „Дневник” епископ сремски Василије после јучерашњег састанка са члановима породице и Одбора за спровођење националног пројекта повратка посмртних остатака вожда Ђорђа Стратимировића у отаџбину.vФото: Privatna arhiva

Владика Василије је нагласио да ће са патријархом српским Порфиријем разговарати данас о датуму за обављање тог чина.

– Ово је велики дан за Србију и Српску Војводину – истакао је председник Одбора за спровођење националног пројекта повратка посмртних остатака  вожда Ђорђа Стратимировића у отаџбину Александар Ђурђев. – На састанку са владиком Василијем уважена је молба породице Стратимировић и Одбора за спровођење националног пројекта повратка посмртних остатакља вожда Ђорђа Стратимировића у отаyбину да се његови посмртни остаци сахране у Сремским Карловцима. Владика Василије је уважио наше молбе и благословио да се вожд Стратимировић сахрани у манастиру Ваведења Превсете Богородице, познат као Горња црква у самом центру Сремских Карловаца. Овај манастир је значајан због тога што је метох манастира Хиландар и зато што су у њему сахрањени патријарх српски Георгије Бранковић и патријарх Лукијан Богдановић.

По речима Ђурђева, јавност ће врло брзо бити обавештена о датуму када ће се обавитити тај достојанствен чин и народ ће бити позван да прсисуствује свечаности.

– Захваљујемо се свим људима добре воље који су имали слуха да се спроведе овај српоски национални пројекат. На тај корак се чекало више од стотину година – нагласио је Ђурђев.

Како каже праунук славног војсковође Иван Статирмировић, тим из Центра за развој Шајкашке успео је невероватном ефикасношћу и брзином да оствари први део у том послу, а то су ексхумација и пренос костију у Србију и сада остаје да се вождови посмртни остаци након 113 година почивања на гробљу Свети Марко у Бечу, трајно похране у Сремским Карловцима које је он 12. јуна 1848. године својом генијалношћу и ратничком вештином одбранио од далеко надмоћније мађарске војске под управом Јаноша Храбовског.

v

Фото: Privatna arhiva

– У целој Војводини, нарочито у деловима у којима су се десиле одсудне битке у априлу 1849. године, још увек памте свог вожда Ђорђа Стратимировића као једну од најзначајнијих личности, који је својом храброшћу, војничком вештином, победама и значајем код војске и народа, постигао да Војводина буде одбрањена и постоји и даље – каже Иван Стратимировић. – То је био разлог да се питање где ће бити положени његови посмртни остаци озбиљно размотри. Он је за историју Војводине, али и за целу Србију једна од најзначајнијих личности и то место треба да одговара његовим заслугама.

Ковчег са ексхумираним Стратимировићевим костима, допремљен је у суботу и смештен је у капелу Градског гробља у Новом Саду, у присуству праунука Ивана Стратимировића, његовог сина Ђорђа и Ивановог синовца Стефана, владике сремског Василија и председника поменутог Одбора Александра Ђурђева, те чланова правника др Синише Новковића, архитекте Горана Миленковића и историчара Данијела Кулачина.

Ђорђе Стратимировић је рођен у Новом Саду 7. februarа 1822. Потиче из угледне велепоседничке породице Стратимировић из Kulpina. Био командант српске војске 1848. године. У први план избио је када се сукобио на Угарском сабору у Пожуну са Лајошом Кошутом. Почетак револуције 1848. године га је затекао у Новом Саду. НаМајској скупштини Majskoj skup{tiniу Сремсмим КарловцимаSr­emskim­ Ka­rlovcim­a, где је Ђорђе Стратимировић заступао Кулпин, изабран је за председника Главног одбора народа српског који је требало да руководи устанком. Током мађарско-српског рата однео је као војни командант много победа. После слома револуције 1849. године ступио је поново у аустријску војску и од чина коњичког потпуковника дошао до чина генерал-мајора. Пензионисан је 1859. године а до тада је у неколико махова обављао поверљиве дипломатске мисије за АустријуAustriju у Црној ГориCrnoj Gori, на Крфу, у ЕпируEpiru, СрбијиSrbiji и ИталијиItaliji. Два пута био је посланик у Државном Угарском сабору у Пожуну, а неколико пута посланик на српским народним-црквеним саборима у КарловцимаKarlovcima. После 1877. године повукао се из јавног живота и преселио у Беч, где је живео повучено до смрти 15. decembra 1908. године. Написао је аутобиографију која је изашла на српскомsrpskom и немачкомnema~kom језику, што је објавио његов син Ђорђе 1913.

Последња жеља вожда Стратимировића исказана у његовим мемоарима „Успомене” била је да буде сахрањен у Сремским Карловцима.

З. Милосављевић