Bebe i mala deca nemaju dobro razvijen imunitet pa se namernice moraju postepeno i vrlo oprezno uvoditi da ne bi došlo do burne reakcije. Alergija na mleko je jedna od najčešćih koja se javlja u prvim godinama života i vrlo je važno prepoznati je i odreagovati na vreme.
Pedijatri su lica koja će dijagnostikovati promene i propisati lečenje, ali je dobro i kada se znaju iskustva drugih roditelja i simptomi kod dece što će smanjiti strahove i pomoći da se prevaziđe i ova česta faza u odrastanju.
Zbog čega se javlja alergija na mleko?
Mleko se kod dece u ishranu uvodi tek posle prvog rođendana baš zato da bi se imunitetu dalo vremena da što više ojača i prepozna prave rizike, a ne da na sve nepoznato reaguje burnim odgovorom.
Kada je u pitanju alergija na mleko kod dece, ona nastaje kao posledica reakcije na proteine iz mleka i to ne samo na kravlje mleko, već se slične reakcije mogu očekivati i na mleko koze, ovce i drugih životinja.
Telo deteta enzime prepoznaje kao patogene i diže imunitetski odgovor koji je buran i jasno se manifestuje kroz brojne simptome.
Zašto neka deca imaju ovakve reakcije?
Pedijatri će potvrditi da deca koja u porodici imaju srodnike sklone alergijama imaju i sama više šansi da odreaguju na razne izazivače pa je potreban poseban oprez ako se utvrdi da postoji genetska predispozicija za alergijske reakcije.
Pored toga, alergija na mleko se može javiti i u situacijama kada dete nema genetiku koja je sklona, ali su osetljivija kao što su prevremeno rođene bebe, deca koja imaju atopiski dermatitis (ekcem) ili jednostavno im imunitet tako odreaguje.
Alergija na kravlje mleko: Iskustva i simptomi
Kravlje mleko kao najrasprostranjenije se uvodi posle godinu dana starosti i kada se uvede jedno se uoči pojava alergije. Ipak, roditelji deci daju različite namernice i pre prvog rođendana, a neke od njih mogu sadržati mleko u tragovima što za nerazvijen imunitet može biti okidač.
U tim situacijama roditelji često ne znaju zašto je neki problem nastao i iz iskustva je teško prepoznati da je to baš alergija na mleko koje je uneto kroz neke namernice kao što su testa, keks i slični proizvodi.
Ono što potvrđuje postojanje alergije je to što se simptomi javljaju u roku od 2 sata, a najčešće u prvih 30 minuta. Simptomi variraju od blagih do umerenih i čak i životno ugrožavajućih.
Najčešće se javlja osip po koži (koprivnjača), crvenilo i oticanje, a pored toga i problemi sa varenjem kao što su grčevi, zatvor, dijareja, nadutost i bolovi u stomaku.
Intenzitet varira od blagih promena do intenzivnog plača bebe, povišenom temperaturom što je signal da se u svakom slučaju mora kontaktirati pedijatar.
Najopasnije je pojava gušenja, oticanje jezika i grla, ali i anafilaktički šok, mada se srećom ovakvi simptomi ne javljaju tako često.
Pedijatri preporučuju konsultacije i nikako da se nešto radi na svoju ruku, ponavlja ista hrana kod deteta i testira buduća reakcija.
Alergija na mleko se najčešće preraste do 3 godine, a jako mali broj ljudi ostane sa ovakvim simptomima. Iskustva kažu da postoje slučajevi kada osobe ceo život zadrže alergiju na proteine iz kravljeg mleka, ali je to vrlo mali procenat.
Kako se alergije u najranijem dobu leče?
Ne postoji čaroban lek za alergijske reakcije u najranijem dobu pa je važno pratiti uputstva lekara i pridržavati se strogo.
Prvi savet je da se prestane sa unosom kravljeg mleka i svih namernica koje imaju u sastavu mleko. Lekari će nakon nekog vremena predložiti ponovno kontrolisan unos, ali to sigurno neće biti u prvim mesecima nakon alergijske reakcije.
U principu, sve dok su simptomi blagi medikamenti se retko uključuju, a bolničko lečenje nije potrebno.
Pedijatri će dati preporuku da se bude obazrivo i sa drugim visokim alergenima kao što je med ili belance. Kada se jednom javi alergija šanse za njeno ponovno pojavljivanje rastu.
Dojenje se preporučuje ne samo tokom prve godine života, već i kasnije jer je to najsigurniji način da se organizam ojača bez alergijskih reakcije.
Pored majčinog mleka i druge raznovrsne hrane, kao alternativa se mogu iskoristiti mlečne formule za bebe kao užina i ukusan dodatak ishrani, ali pod uslovom da ne sadrže proteine kravljeg mleka kao specijalno sastavljene za decu sklonu alergijama.
Alergijske reakcije se dešavaju u najranijem uzrastu, a alergija na mleko je jedna od čestih. Važno je čitati iskustva i upoznati se sa ovom mogućnošću da bi se odreagovalo pravilno ako se neki simptomi pojave.
U slučaju da dete razvije alergiju važno je biti oprezan i uz pratiti savete pedijatra, ali i korigovati ishranu, uvesti prilagođene alternative bez enzima kravljeg mleka i pauzu od unosa mlečnih proizvoda.
Na taj način će i ovaj period ostati bezbedno iza vas, a dete nastaviti da neometano raste i razvija se.
