U odnosu na prethodnu godinu su prosečni prihodi porasli 11,1 odsto, ali su se povećali i izdaci – za 11,2 odsto! Prosečna neto zarada državljana Srbije u junu 2025. godine iznosi 107.075 rsd.
Tužna realnost je da Srbi i dalje najviše novca troše na hranu, stanovanje, račune i bezalkoholna pića, a da mnogima za sporedne troškove ostane jako malo ili ni malo novca.
Prema poslednjim istraživanjima, na hranu i bezalkoholna pića Srbin prosečno troši oko 36,6 odsto svojih ukupnih primanja, a na stanovanje oko 16,3 odsto. Šta se dešava sa ostatkom novca i gde on najčešće završi onda kada se podmire osnovne potrebe a novca pretekne, otkrivamo u nastavku teksta.
Kozmetika i lična higijena
Osnovni preparati poput sapuna, šampona, paste za zube i krema mesečno zauzimaju oko nekoliko hiljada dinara po domaćinstvu. Međutim, prema istraživanjima jednog domaćeg portala, mnoge žene izdvajaju i mnogo više: u proseku oko 8.000 dinara za negu lica, tela i kose.
Kada se ubroje i frizer, manikir, šminka i masaže, cifra može skočiti i na preko 20.000 dinara mesečno. Trošak lepote najčešće prevazilazi trošak za kulturu ili sport. Srećom, danas se povoljni parfemi online mogu pronaći po znatno pristupačnijim cenama nego što je to ranije bio slučaj. Ponuda je takođe znatno raznovrsnija.
Hrana i bezalkoholna pića (36,6%)
Najveći deo kućnog budžeta odlazi upravo na hranu. Tu spadaju osnovne namirnice (brašno, hleb, mleko, meso, povrće, voće), ali i gotovi proizvodi, grickalice i gazirani sokovi.
U poređenju sa razvijenim državama EU, ovaj procenat je znatno veći. Tamo hrana zauzima tek 10–15% prosečnih primanja.
Stanovanje i računi (16,3%)
Druga najveća stavka. U nju su uključene kirije, rate kredita, struja, grejanje, voda, održavanje zgrade, internet i telefon. Cene energenata i komunalnih usluga su proteklih godina rasle, pa ovaj procenat pritiska kućni budžet sve jače.
Mnogi domaćini plaćaju i dodatne troškove održavanja kuće, kupovine ogreva koji se kombinuje s drugim vidovima grejanja kako bi bilo efikasnije (primer: struja + drva), što samo dodatno povećava ovaj udeo.
Transport (8,9%)
Gotovo svaka porodica ima automobil, a gorivo i registracija predstavljaju ogromnu stavku u budžetu svake porodice. Nestabilnost ekonomije najbolje se ogleda u poskupljenjima benzina i dizela koja se direktno osećaju u budžetu.
Tek nakon goriva dolazi javni prevoz i gradske mesečne karte i međugradski transport. U manjim gradovima i na selima ovo može da bude i manji trošak, dok u Beogradu, iako je prevoz zvanično još uvek besplatan, saobraćajna gužva i česta potreba za taksijem usred nepouzdanog prevoza ili nedostatka parking mesta, biciklističkih staza i sl. mogu povećati prosečne mesečne izdatke.
Alkoholna pića i duvan
Iako ne deluje mnogo u procentima, ni ovi troškovi nisu zanemarljivi. U Beogradu prosek za alkohol i duvan je oko 3.700 dinara, a u unutrašnjosti i više od 5.000 dinara. Kada se ovo pomnoži na godišnjem nivou, dolazi se do 40.000 do 60.000 dinara. Ovi izdaci često se doživljavaju kao mali i ne svakodnevni luksuz, ali dugoročno značajno opterećuju budžet.
Garderoba i obuća (4,7%)
Kupovina odeće i obuće u Srbiji u proseku odnosi manje od petine zarade, ali je neujednačena. Dok neki kupuju više jeftine garderobe u lancima brze mode, drugi ulažu u manji broj kvalitetnijih komada ili brendova. Sezonski popusti i outlet centri mnogima su spas, ali inflacija i porast cena pamuka i kože uticali su na to da i osnovni komadi garderobe postanu skuplji.
Restorani i hoteli (oko 4.600 dinara mesečno)
U proseku, Srbi izdvoje oko 4.600 dinara mesečno za odlazak u restorane, kafiće ili povremena noćenja. U poređenju sa Zapadom, ovo je i dalje mali iznos, a restorani i putovanja za mnoge su povremeni luksuz ili pak nezamislivi.
Nameštaj i kućni aparati (5,9%)
Kupovina bele tehnike, televizora, frižidera ili novog nameštaja je značajan izdatak, ali se uglavnom radi povremeno, a ne svakog meseca. Keš krediti ili otplata na rate čest su način da ova kupovina naizgled manje optereti budžet i omogućavaju da se troškovi lakše rasporede.
Zanimljivo je da najveći deo Srba navodi da belu tehnku i nameštaj menja tek kada se stari sasvim pokvari ili postane star do mere da je neupotrebljiv.
Zdravlje (4,1%)
Troškovi za lekove, privatne preglede i stomatološke usluge zauzimaju više od 4% mesečnog budžeta. Kako javno zdravstvo ima svoje limite, sve više ljudi bira privatne ordinacije, što povećava ovaj udeo. Posebno su skupi stomatološki zahvati i lekovi koji nisu na listi RFZO.
Kultura i rekreacija (5,2%)
Ovo je kategorija u kojoj se vidi tužna realnost: izdaci za knjige, bioskop, pozorište, sportske aktivnosti i teretane relativno su niski. Prosečno domaćinstvo troši manje nego na cigarete ili kozmetiku, što ukazuje na to da kultura nije prioritet, već luksuz. Iako rekreacija beleži blagi rast (fitnes, plivanje, joga), kultura kao oblast trpi i ostaje van fokusa prosečne porodice.
Što se tiče osnovnog školovanja, koje važi za besplatno, roditelji su za decu osmog razreda ove godine morali da izdvoje čak 25.500 dinara za komplet knjiga, dok je za najosnovniji školski pribor neophodno još minimum nekoliko hiljada dinara.
Ukratko: Srbi najviše troše na hranu, stanovanje i gorivo, dok se za kulturu i sport izdvaja poražavajuće malo.
