Beograd je već decenijama unazad popularna destinacija kada se radi o noćnom životu i zasluženo se izborio za svoje mestu među mnogo većim svetskim gradovima, i to ne samo izborio da se nekako nađe na listi, već ponosno stoji, može se reći, rame uz rame sa prestonicama mnogo bogatijih i mnogoljudnijih država.
Da li su u pitanju temperament, neposrednost i srdačnost lokalnog stanovništva, preduzetnički duh, kreativnost i originalnost, ili se samo radi o pristupačnim cenama smeštaja i alkohola, debata je stara koliko i sam noćni provod u Beogradu.
Ono što sa sigurnošću možemo da tvrdimo je da nešto definitivno radimo kako treba i da nam to već duže vreme polazi za rukom. Jer kako drugačije objasniti to da, iako je nekad bio prestonica federacije sastavljene od šest država, od kojih je svaka imala kvalitetnu kulturnu i klupsku scenu, ipak se u Beograd dolazilo na dobar provod.
Redovno primamo goste iz gradova ili regiona koji važe za epicentre svetskog klabinga ili su rodna mesta određenih muzičkih pravaca i postojbine poznatih izvođača. Dok sa ponosom konstatujemo da naš grad baš ume da napravi dobru žurku, ne možemo da se odupremo porivu da se ne zaputimo alejom sećanja i napravimo kratku retrospektivu, kako bismo se podsetili kako je to nekada izgledalo i šta se sve i u kojoj meri promenilo, a šta je ostalo isto.
Sedamdesete, zlatno doba klabinga
Ekspolozija orginalnih i kreativnih muzičkih numera koji su bili plod rada može se reći neponovljivih bendova i pojedinaca u ovoj dekadi učinila je da jugolovenska rok muzika postane pravi dragulj muzičke scene, i da se na neki način, zahvaljujući baš njoj razvije i klupska scena. Širom grada otvarali su se klubovi u kojima su žurke trajale do jutra i na kojima se slušao domaći rok, a zlatni standard i nosilac klupskog života u Beogradu bio je klub Cepelin, uređen po ugledu na Londonski Lavalbon.
Osamdesete, scena svetska a naša
Osamdesetih godina se u Beogradu slušale, izvodile i stvarale najkavlitetnije i vanvremeske rok pesme. Ovdašnja scena bila je već uveliko stasala i ni po čemu nije zaostajala za svetskom, naprotiv , otvaranje velikog broja klubova samo je poboljšavalo stvari u našu korist. Pečat u tom periodu definitivno je ostavila Akademija, podzemni klub prigušenih svetala koji je bio važna životna tačka u životu svih mladih buntovnika.
Devedesete, Industrija i splavovi
Devedesete godine su svakako predstavljale muzičku raznolikost, ali su se postepeno iskristalisala dva domminantna pravca, elektronska muzika i turbo folk. Što se elektronske muzike tiče, Beograd je bio mesto orgaizovanja nekih od najzapaženijih rejvova, odnosno tehno žurki u regionu, a 1994 godine otovren je klub Industrija, mesto koje je imalo presudni uticaj na poromovisanje i ustoličenje elektronske muzike u ovom gradu. Istovremeno, nešto dalje od Studenskog trga na kom se nalazila Industrija, na novobeogradskoj strani reke, tačnije na adresi Ušće bb, slušala se popularno nazvana turbo folk muzika, koja je predstavljala fuziju regionanih stilova.
Nostalgija dvehiljaditih
Ono što je zajedničko za sve scene beogradskog klabinga, od elektronske muzike do narodnjaka, bila je nostalgija. Pojava neo pankera, neo hipika i organizovanje žurki sa retro tematikom obeležili su ovaj period. Od Ex YU svirki pa do izođenja narodnih pesama iz sedamdesetih i osamdesetih, sve je bilo u znaku romantičnog prisećanja na neke stare dane.
Beograd sada i klub kafana Tarapana
Globalizacija je učinila svoje, protok ljudi i ideja ubrzao se do neslućenih razmera, pa je sada nezahvalno govoriti o konkretnim scenama i muzičkim pravcima, već se može reći da postoji za svakog po nešto, klupska ponuda je bogatija i šarenija nego ikad, sa mešanjem raznih žanrova koji su trenutno u usponu.
Ono za šta se može reći da smo prepoznatljivi jeste oživljavanje i osavrmenjavanje kafanskog provoda, a najbolji primer za to je klub kafana Tarapana. Godinama unazad ona je omiljeno mesto za izlazak velikog broja Beograđana i njihovih gostiju, a nakon mnogih nezaboravnih žurki stekla je i međunarodnu slavu. Smeštena u samom centru grada, klub kafana Tarapana je spoj onog najboljeg iz kafanskog i kluspkog sveta, a sve zajedno je veoma pažljivo upakovano u jedan od najlepših kafanskih ambijenata.
