Ugalj je fosilno gorivo koje se može sagorevati za proizvodnju toplote ili električne energije.
Takođe je zapaljiva sedimentna stena, koja se koristi kao gorivo i u proizvodnji čelika.
Kopa se iz zemlje, a zatim se koristi odmah ili se skladišti na stovarištima pre upotrebe.
Rezerve uglja su velike i široko rasprostranjene širom sveta, što ga čini važnim izvorom energije za mnoge zemlje.
U stvari, ugalj čini više od 40 odsto proizvodnje primarne energije širom sveta.
Ugalj se sastoji od ugljenika, vodonika i drugih elemenata kao što su sumpor, azot i kiseonik.
Takođe se koristi za proizvodnju električne energije, proizvodnju čelika i cementa.
Proizvodnja uglja
Ugalj se proizvodi iz površinskih ili podzemnih rudnika. Površinsko rudarenje uključuje uklanjanje slojeva otkrivke (zemlja) koji pokrivaju sloj uglja, dok podzemno rudarstvo uključuje kopanje okna i tunela za vađenje uglja ispod površine.
Ugalj se može transportovati železnicom ili baržom do stovarišta gde se prerađuje u različite vrste uglja pre nego što se spali za proizvodnju električne energije. Na mestima na svom putu od rudnika do elektrane, ugalj se skadišti na stovarištima za kasniju prodaju ili upotrebu u transportnom saobraćaju kao što su lokomotive ili brodovi.
Dva glavna tipa skladišta uglja su podzemna i površinska.
Podzemno skladištenje se uglavnom vrši u rudniku, dok se površinsko skladištenje vrši na kopnu ili u silosu. Veliki deo ostatka sagoreva industrija kao gorivo za proizvodnju čelika i drugih metala, grejanje ili proizvodnju električne energije.
Drugi veliki deo ide u proizvodnju cementa.
Nakon upotrebe, preostali pepeo se mora odložiti.
Može se korisno iskoristiti (kao u izgradnji puteva), bezbedno odlagati (na odobrenim deponijama) ili reciklirati u nove proizvode kao što su cementne peći i proizvodnja betona (koja iznosi oko 2 miliona tona godišnje).
Stovarišta uglja i njihova tri glavna zahteva koja moraju ispuniti:
- Ugalj se mora održavati suvim kako se ne bi zgrudvao i ne bi postao lomljiv.
- Mora čuvati ugljenu prašinu kako je radnici ne bi udisali i razboleli se od udisanja čestica.
- Mora zaštititi radnike od povreda od pada kamenja ili drugih krhotina, kao i sprečiti štetu od poplave ili požara usled eksplozija izazvanih varnicama.
Da bi elektrane snabdele stabilan protok uglja, često je potrebno skladištiti velike količine uglja u blizini postrojenja.
Tipično postrojenje sagoreva nekoliko miliona tona uglja godišnje i ima kapacitet skladištenja od približno 40 dana korišćenja uglja.
Lokacije za stovarišta uglja se obično grade na vrhu nepropusnog sloja (kao što je glina) tako da kišnica ne može da prodre u prostor stovarišta, što bi moglo da kontaminira uskladišteni ugalj. Za više informacija možete pogledati na ovom sajtu.
Mnoge moderne gomile uglja imaju debele plastične obloge na vrhu kako bi se sprečilo prodiranje vode.
Šipovi za skladištenje uglja takođe moraju biti projektovani tako da se ne urušavaju pod sopstvenom težinom ili usled zemljotresa.
Stovarišta uglja su ključni deo industrije uglja.
Prirodne katastrofe mogu poremetiti transportne rute, uzrokujući nestašice u snabdevanju ugljem.
Stovarišta uglja se koriste da bi se sprečila ovakva nestašica.
Takođe je vitalni aspekt svake elektrane na ugalj.
Glavna svrha je da obezbedi da uvek ima dovoljno uglja na raspolaganju da bi elektrana radila punim kapacitetom.
Elektrane moraju da rade 24 sata dnevno, 365 dana u godini, tako da mora biti pri ruci dovoljno zaliha uglja.
Ako se potražnja za električnom energijom naglo poveća, više uglja se može uneti u elektranu sa njenog stovarišta.
Stovarište elektrane takođe treba da bude u stanju da zadrži dovoljno uglja u slučaju da dođe do neočekivanog prekida rada ili drugog događaja koji zahteva da se elektrana isključi radi održavanja ili popravke.
