Dok mnogi od nas razmišljaju o nasleđu kao o jednostavnom prenosu imovine ili novca, stvarnost je često mnogo složenija. Nije retkost da se naslednici suoče sa neočekivanim izazovima, pravnim preprekama ili čak porodičnim nesuglasicama. Da bismo se adekvatno pripremili za ovaj važan proces važno je razumeti osnovne informacije o nasleđivanju, kao i zakonske okvire koji ga regulišu.
Nasledno pravo – šta zakon kaže o vašim pravima?
Nasledno pravo, kao specifičan segment građanskog prava, usmerava i uređuje proces prenosa imovine i obaveza preminule osobe na njene naslednike. U svakoj državi, zakoni o nasleđivanju razlikuju se, ali svi imaju zajednički cilj: da se osigura pravična raspodela imovine i zaštite prava svih lica navedenih u testamentu preminulog.
Najosnovnija prava koja zakon prepoznaje odnose se na redosled nasleđivanja. U većini zakonskih sistema, postoji jasno definisan redosled po kojem članovi porodice nasleđuju imovinu ukoliko nema testamenta. Uobičajeno su to bračni drug, deca, roditelji, braća i sestre, ali precizan redosled zavisi od konkretnog zakonodavstva.
Osim toga, mnoge zemlje priznaju pravo “legitima”, odnosno deo imovine koji mora pripasti određenim članovima porodice, bez obzira na sadržaj testamenta. Ovo pravo osmišljeno je kako bi se sprečilo potpuno isključivanje bliskih članova porodice iz nasleđa.
Važno je napomenuti da, iako testament može odrediti kako će se imovina rasporediti, on mora biti u skladu sa zakonom. Nezakoniti ili nejasni, kao takvi mogu dovesti do pravnih sporova, što je još jedan razlog zašto je važno razumeti osnove naslednog prava i kako ono utiče na vas kao potencijalnog naslednika.
Nasleđujete li samo imovinu ili i dugove?
Nasleđivanje imovine često donosi i skrivena iznenađenja poput dugova. Mnogi naslednici nisu svesni da preuzimanje imovine može značiti i preuzimanje finansijskih obaveza preminulog. Zakon, u većini pravnih sistema, jasno navodi da naslednici nasleđuju kako aktivu tako i pasivu, odnosno dugove.
Nakon smrti osobe, prvo se iz njene imovine namiruju svi dugovi i obaveze. Tek nakon toga, preostala imovina se raspodeljuje među naslednicima prema zakonu ili testamentu. Ako dugovi premašuju vrednost imovine, naslednici mogu biti u situaciji da iz svog džepa plaćaju razliku, osim ako zakon to ne isključuje.
Zato je važni da se, pre formalnog prihvatanja nasleđa, naslednik upozna sa svim finansijskim obavezama preminulog i da se posavetuje sa pravnicima kako bi izbegao neprijatna iznenađenja i potencijalne finansijske gubitke.
Šta učiniti ako mislite da ste nepravedno izostavljeni iz testamenta?
Biti izostavljen iz testamenta ili se osećati nepravedno tretiranim u procesu nasleđivanja može biti emocionalno teško iskustvo. Osećaj izostavljenosti ili nepravde može dovesti do porodičnih tenzija i pravnih sporova. Međutim, postoje koraci koje možete preduzeti ako se nađete u ovakvoj ili sličnoj situaciji.
Prvi korak je razgovor sa ostalim članovima porodice. Ponekad, nesporazumi ili nejasnoće mogu biti rešene mirnim razgovorom. Ako to ne donese željeni rezultat, vreme je da se posavetujete sa advokatom specijalizovanim za nasledno pravo.
Mnogi pravni sistemi pružaju zaštitu “zapostavljenim” naslednicima. Na primer, ako zakon propisuje da određeni deo imovine pripada bliskim članovima porodice, a testament to ne podržava, možete podneti zahtev za njegovu reviziju. Takođe, ako verujete da testament nije napravljen u skladu sa zakonom ili da je preminuli bio pod pritiskom ili nije bio sposoban da donosi odluke kada ga je napisao, možete osporiti njegovu valjanost.
U svakom slučaju, bitno je brzo delovati, jer zakoni često propisuju rokove u kojima se možete žaliti ili pokrenuti pravni postupak vezan za nasleđivanje.
